Koncesije u oblasti energetike Republici Srpskoj su u prošloj godini donijele 45 miliona maraka, što je rast od 43 odsto u odnosu na godinu ranije. Dok u Vladi RS tvrde da rade dosta na razvoju energetskog sektora, iz nevladinih organizacija ukazuju na neuređenost oblasti koncesija.
Odgovarajući na pitanje poslanika Srđana Todorovića o visini prikupljenih koncesionih sredstava, ministar energetike i rudarstva u Vladi Republike Srpske Petar Đokić rekao je na sjednici Narodne skupštine u utorak da su lani ukupni prihodi Budžeta RS po osnovu koncesionih naknada iznosili oko 59,8 miliona te da 98 odsto tog iznosa dolazi iz oblasti energetike i rudarstva.
"Oko 45,2 miliona maraka su koncesione naknade iz oblasti energetike, a 13,2 miliona iz oblasti rudarstva, u 2023. godini. To je rast od 43 odsto u odnosu na 2022. godinu u oblasti energetike, a u oblasti rudarstva oko 19 odsto. Cijenim da smo ostvarili ciljeve koje smo imali na početku 2023. godine i aktivnostima Ministarstva doprinijeli obezbjeđenju prihoda u Budžetu", istakao je Đokić.
Petar Đokić (SET)
Posebno je naglasio projekte koji su u fazi razvoja i koji će u narednom periodu "itekako donositi dodatne prihode".
"Određeni projekti su u fazi pripreme i za njih smo u 2023. godini prikupljali jednokratne naknade, ti objekti će se tek graditi u ovoj i narednim godinama i ima ih mnogo", poručio je Đokić.
Komisija za koncesije
Prema podacima Komisije za koncesije Republike Srpske, do kraja 2022. godine ukupno je zaključeno 511 ugovora o koncesiji. Od navedenog broja zaključenih ugovora o koncesiji, Ministarstvo energetike i rudarstva zaključilo je 369 ugovora, Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju zaključilo je jedan ugovor o koncesiji, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede zaključilo je 130 ugovora o koncesiji, Ministarstvo saobraćaja i veza zaključilo je četiri ugovora o koncesiji, Ministarstvo trgovine i turizma zaključilo je šest ugovora o koncesiji i Ministarstvo finansija zaključilo je jedan ugovor o koncesiji.
U 2022. godini zaključeno je 16 novih ugovora o koncesiji, od kojih je pet ugovora iz oblasti elektroenergetike, četiri ugovora iz oblasti mineralnih resursa i sedam ugovora iz oblasti korišćenja poljoprivrednog zemljišta i javnog vodnog dobra.
Komisija konstatuje da je ukupan iznos koncesione naknade, uplaćen u budžet Republike Srpske u 2022. godini, iznosio 50.677.782 KM.
Izvještaj Komisije za 2023. godinu još nije dostupan i u fazi je izrade.
"Postoje sumnje da brojni koncesionari ne prijavljuju realno prihode"
Iz Transparency International u Bosni i Hercegovini (TIBiH), organizacije koja je lani objavila registar koncesija, kažu da su na osnovu podataka koje su vlasti dostavile utvrdili da koncesionari duguju oko 14,1 milion KM, ali da je taj dug daleko veći jer se kriju podaci o dugovima i vrši eksploatacija prirodnih bogatstava bez zaključenih ugovora.
"Postoje sumnje da brojni koncesionari ne prijavljuju realno prihode ili količine eksploatisanih prirodnih resursa, a upravo se na osnovu toga naplaćuje koncesiona naknada. Na to je ranije ukazala i Glavna služba za reviziju Republike Srpske", naveli su iz TIBiH.
Prihodi i javni interes u ovom pogledu zavise od onoga što im privatni koncesionar prijavi u geodetskim snimanjima i finansijskim izvještajima. Ministarstvo ne može dati javnosti, struci i Vladi RS garanciju ili argument da su ovako prijavljene količine i prihodi koncesionara istiniti. Iako za kvalitetan nadzor nad eksploatacijama postoje značajne tehničko-tehnološke mogućnosti, Ministarstvo ne planira, ne ugovara i ne uspostavlja stručne nadzorne mehanizme, naveli su revizori.
U TI navode da su cijene aluminija i rude boksita na svjetskom tržištu od 2015. do 2022. godine porasle za preko 140 odsto, ali naplate koncesionih naknada nisu povećane. Šest najvećih rudnika boksita u BiH nije iskazalo nikakvo značajnije povećanje prihoda, već naprotiv, prikazali su manje prihode.
TI BiH već godinama zagovara i usklađivanje zakonskog okvira na svim nivoima u BiH s Direktivom o koncesijama i drugim značajnim EU propisima i dovođenje sistema koncesija pod jedinstveni sistem javnih nabavki. Zbog toga bi se svi principi i odredbe Zakona o javnim nabavkama u smislu transparentnosti, e-nabavki, sukoba interesa i pravne zaštite trebale odnositi i na koncesije. To bi omogućilo vođenje jedinstvenog elektronskog registra, jedinstvenih planova koncesija i metoda obračuna naknada.
.webp){kind=icon}
