.webp){kind=icon}
Međunarodni monetarni fond (MMF) traži da vlasti u Bosni i Hercegovini (BiH) pojačaju javne investicije i naplatu prihoda, da bolje usmjere socijalnu pomoć, a da ograniče tekuću potrošnju, uključujući i potrošnju na plate u javnom sektoru. Ponovili su zahtjev koji su imali i ranije, a to je da se omogući rast kamatnih stopa.
Političke tenzije ometaju reforme
Izvršni odbor MMF-a je 30. avgusta zaključio konsultacije sa BiH, nakon čega su saopštili svoje viđenje situacije u zemlji kao i ocjene Izvršnog odbora o različitim potezima vlasti u BiH.
Istakli su da rat Rusije u Ukrajini i dalje stvara značajne poteškoće za evropsku ekonomiju te da to ima posljedice za BiH te da će globalno pooštravanje finansijskih uslova opteretiti ekonomske aktivnosti u zemlji.
"Iako su sve nove vlade formirane nakon izbora 2022. godine, političke tenzije i dalje ometaju ekonomsku politiku i reforme. Status zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, koji je BiH dobila u decembru 2022. godine, još nije doveo do reformskog zamaha", poručili su iz MMF-a.
Konstatovali su da se očekuje da će ekonomski rast i dalje padati do nivoa od 2 odsto ove godine zbog slabije domaće i vanjske potražnje.
"Inflacija je i dalje povišena. U skladu sa smanjenjem cijena hrane i energije na međunarodnom nivou, očekuje se da će prosječna inflacija pasti na 6 odsto u 2023. godini", naveli su.
Prisutni su visoki negativni rizici, koji uključuju moguće naglo ekonomsko usporavanje u Evropi, intenziviranje političkih napetosti na domaćem planu, te realizaciju finansijskih rizika, poručili su iz MMF-a.
Ocijenili su da je fiskalna pozicija poboljšana u 2022. godini i ukupni fiskalni suficit je porastao na 0,9 odsto BDP-a sa 0,6 odsto u 2021. godini. "Nagli porast tekuće potrošnje zbog mjera za ublažavanje krize izazvane porastom troškova života popraćen je manjim povećanjem kapitalne potrošnje", istakli su u MMF-u.
Ukupni dug vlade pao je ispod 30 odsto BDP-a u 2022. godini takođe zbog sporijeg povlačenja sredstava i implementacije projekata. Sa rashodima koji rastu brže od prihoda, očekuje se da će fiskalni bilans preći u deficit od 1,5 posto BDP-a u 2023. godini. Potrebe za finansiranjem narasle su u 2023. godini zbog velike otplate duga.
MMF
Ocjena Izvršnog odbora
Izvršni direktori MMF-a su istakli da je nakon oporavka u 2021. godini rast u BiH usporen dok je inflacija, iako u opadanju, i dalje povišena.
Uzimajući u obzir kontinuiran visoki rizik i neizvjesnost u vezi ekonomskih izgleda, direktori naglašavaju potrebu za odlučnim politikama i reformskim naporima za jačanje makroekonomske stabilnosti i poticanja srednjoročnog rasta. U tom kontekstu, oni naglašavaju važnost većeg političkog konsenzusa i apeluju da se kandidatski status za EU iskoristi u svrhu promovisanja neophodnih reformi.
"Jačanje provedbe preporuka MMF-a uz podršku putem izgradnje kapaciteta takođe će biti važno", naglasili su.
Direktori su potcrtali potrebu da se ograniči fiskalna ekspanzija s ciljem obuzdavanja inflatornih pritisaka, uzimajući u obzir ograničene instrumente monetarne politike, te smanjenja pritiska zbog potreba za finansiranjem.
Ograničiti potrošnju na plate
"Da bi se ojačala fiskalna održivost, direktori su apelovali na vlasti da dodatno ograniče tekuću potrošnju, uključujući i putem ograničavanja potrošnje na plate u javnom sektoru, boljeg usmjeravanja socijalne potrošnje, podsticanja javnih investicija i unapređenja naplate prihoda", naveli su u saopštenju iz MMF-a.
Takođe su istakli da će investicije u infrastrukturu, zelenu energiju i digitalizaciju, podržane reformama u upravljanju javnim finansijama, pomoći u podsticanju održivog razvoja.
Direktori su pozdravili korake koje su vlasti pravovremeno poduzele da bi ojačale aranžman valutnog odbora, koji je do sada dobro služio zemlji.
Dozvoliti povećanje kamatnih stopa
Oni su savjetovali vlastima da dozvole povećanje kamatnih stopa u odgovoru na uslove na tržištu, uz istovremeno preduzimanje mjera za očuvanje finansijske stabilnosti.
"Direktori su takođe apelovali da se ne prihvataju pozivi Centralnoj banci da finansira entitetske budžete ili da kreditira privatni sektor. Centralna banka bi trebala dodatno povećati stope naknade za rezerve banaka da bi smanjila razliku u kamatnoj stopi u odnosu na eurozonu i smanjila rizik za odliv kapitala", navode iz MMF-a.
Centralna banka BiH
Direktori su naglasili da agencije za bankarstvo trebaju ukinuti mjere koje narušavaju kamatne stope, te da trebaju ojačati praćenje i pripravnost za krizu, uključujući i putem strogog i pravovremenog provođenja svih prudencijalnih i korektivnih mjera.
Naglasili su potrebu za unapređenjem razmjene informacija i uspostavljanjem fonda za finansijsku stabilnost za cijelu zemlju da bi se olakšalo restrukturiranje banaka i osigurala likvidnost u izuzetnim slučajevima.
Strukturalne reforme, pranje novca i korupcija
Direktori su naglasili važnost strukturalnih reformi da bi se ubrzao rast, promovisala zelena i digitalna tranzicija i podigao životni standard. Pozvali su na ubrzanje reformi u upravljanju i apelovali su na vlasti da zatraže MMF-ovu dijagnostičku procjenu upravljanja s ciljem pružanja pomoći u identifikaciji ključnih slabosti i uspostavljanju prioriteta u reformama.
Direktori takođe apeliraju na vlasti da hitno usvoje novi zakon o sprečavanju pranja novca i da prioritetno implementiraju zakonski okvir za sprečavanje korupcije.
"Kontinuirani napori u pravcu jačanja transparentnosti i nadzora nad javnim preduzećima i dalje su važni", naglasili su.
Po pitanju klimatskih promjena, preporučili su jačanje napora u pravcu dekarbonizacije privrede, povezivanje tržišta električnom energijom sa tržištem EU, i prelazak na obnovljive izvore energije.
