AI dolazi i promeniće više od pola miliona radnih mesta u Srbiji

Od kako je kompanija OpenAI u rad pustila svoj četbot ChatGPT, i otkad su akcije kompanije Nvidia povele rast gotovo celog tehnološkog sektora na berzama, izgleda kao da nijedan razgovor o ulaganju u akcije ne može da prođe bez pominjanja veštačke inteligencije (engl. Artificial intelligence-AI). 

Uticaj tehnologije AI na celokupni ekonomski razvoj još uvek nije poznat, s obzirom na to da je reč o tehnologiji u početnoj fazi šire implementacije. Međutim, razvoj tehnologije u 2023. godini ukazuje na realnu mogućnost automatizacije velikog broja aktivnosti koje ljudi obavljaju u narednoj deceniji. 

O tome čemu svet, ali i Srbija, mogao da se nada razgovarali smo sa Aleksandrom Radivojevićem, ekonomistom FREN-a, Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. 

O tržištu rada

- Vaše istraživanje pokazalo je da su promene na tržištu rada zbog veštačke inteligencije već vidljive u SAD. Kakva je situacija u Srbiji?

Sa ekonomskog aspekta mi za sada možemo govoriti isključivo o određenim pretpostavkama na osnovu uvida u mogućnosti primene veštačke inteligencije u narednom periodu. Ne samo kada je reč o analizama i predviđanjima u Srbiji, već u celom svetu. 

Međutim, koliko god da je reč o opštim procenama, sa visokom sigurnošću možemo reći da će uticaj veštačke inteligencije na poslove, time i na tržište rada, biti veoma značajan. Izvršni direktor IBM-a već je u maju mesecu najavio da je zapošljavanje u ovoj kompaniji na pozicijama za koje se očekuje automatizacija rada od strane AI usporeno ili stopirano, kao i da se u narednih pet godina očekuje automatizacija velikog broja poslova.

Ukoliko uzmemo u obzir određene aktivnosti koje zaposleni obavljaju u okviru svojih radnih mesta, već sada možemo videti da jedan deo ovih aktivnosti može biti automatizovan od strane veštačke inteligencije. Odnosno, veštačka inteligencija može obaviti deo aktivnosti radnika koje je do sada obavljao sam.

Depositphotos

Na primer, prikupiti skoro trenutno veliki broj podataka iz baze kompanije, analizirati ih i na osnovu njih prezentovati određeni izveštaj, nešto za šta bi zaposlenom na ovim aktivnostima trebalo dosta više vremena. To "ušteđeno" vreme, zaposleni će moći da provede na aktivnostima koje veštačka inteligencija ne može da izvršava, odnosno u kreativnijim aktivnostima, inovativnijim, verovatno i produktivnijim.

Trenutne analize u velikoj meri predstavljaju pretpostavke, čiji je cilj pre svega da ukažu na značaj promene. Ukoliko metodologiju Goldman Sacha, koja upravo polazi od mogućnosti i potencijala veštačke inteligencije da obavlja jedan deo aktivnosti u okviru svih zanimanja, primenimo na podatke o zaposlenosti u Srbiji, pod ovim pretpostavkama očekuje se da preko pola miliona poslova (526.943), odnosno 18 odsto zaposlenih, u Srbiji bude pod određenim nivoom uticaja automatizacije tehnologijom AI.

Kategorizacija automatizacije 

Prema istraživanju koje je sproveo Radivojević, ako posmatramo prema kategorijama zanimanja, najveći broj zaposlenih (151.844) koji će biti pod određenim nivoom uticaja automatizacije tehnologijom AI nalazi se u grupi zanimanja Stručnjaci i umetnici, koja obuhvata i zaposlene u IT sektoru, dizajnere, računovođe, učitelje i profesore, naučne radnike, i drugo.   

Druga kategorija zanimanja u okviru koje će veliki broj zaposlenih (113.040) biti pod određenim nivoom uticaja automatizacije tehnologijom AI jeste kategorija Administrativni službenici koja obuhvata sekretare, bankarske blagajnike, zaposlene u kontakt centrima, recepcionere, anketare, i drugo.

Još jedna kategorija u okviru koje će veliki broj zaposlenih (103.540) biti pod određenim nivoom uticaja automatizacije tehnologijom AI jeste kategorija Inženjeri, stručni saradnici i tehničari koja obuhvata elektrotehničare, građevinske inženjere, supervizore, operatore postrojenja, avio pilote i kontrolore, medicinske i farmaceutske tehničare, i drugo. 

Kako je napomenuo, većina ovih poslova biće samo pod određenim uticajem automatizacije, što bi značilo da se od AI tehnologije više očekuje da predstavlja podršku i olakšavanje poslova postojećim radnicima, nego da izvrši potpunu zamenu njihovih aktivnosti. 

Još jedna industrijska revolucija

- Ovo što ste do sada opisali delom podseća na prvu industrijsku revoluciju, ali se naziru i određene razlike. Šta je specifično za uvođenje AI-ja? 

Pre pojave trenutno aktuelne tehnologije AI, automatizacija poslova pre svega se odnosila na poslove koje obavljaju manje kvalifikovani radnici, odnosno manje plaćeni radnici (fizički poslovi), pa je sklonost automatizaciji bila manja usled visokih troškova njene uvođenja i niskih troškova radne snage. Jednostavnije rečeno, nije bilo isplativo ulagati u robote u obavljanju određenih aktivnosti, kada je fizička radna snaga jeftinija od, u tom trenutku, postojeće tehnologije.  

Ovakvo, racionalno, ponašanje u određenoj meri je i dovelo do brže implementacije robotike u razvijenim zemljama u kojima su plate nisko kvalifikovanih radnika više, pa je relativni trošak uvođenja tehnologije manji. U nerazvijenim zemljama, ostalo je isplativije plaćati niske zarade radnicima nego ulagati u skupe robote koji će obavljati njihov posao.  

U pogledu uvođenja trenutne tehnologije AI situacija je upravo suprotna.

- Ako ovo pomerimo na strateški nivo, šta države mogu da urade kako bi se bolje pozicionirale u predstojećem periodu? Gde se prema spremnosti nalazi Srbija? 

Indeks spremnosti zemalja za veštačku inteligenciju Oxford Insightsa koji pruža informacije o spremnosti vlada za prihvatanje tehnologije u pogledu pružanja javnih usluga, rangira Srbiju na 59. mestu od 181 posmatrane zemlje u 2022. godini. 

S jedne strane, u poređenju sa ostalim državama regiona, Srbija se nalazi iza Slovenije, ali ispred Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije. Sa druge strane ovo predstavlja pad od sedam pozicija u odnosu na 2021. godinu. Mnogo bitnije je pitanje koliko smo kao zemlja spremni i sposobni da prihvatimo promene koje su nastale u tekućoj godini i koliko ćemo biti spremni za buduću širu primenu ove tehnologije.  

Što se tiče privatnog sektora, tu sam svakako optimističan. U sektorima koji će u budućnosti biti pod značajnim uticajem veštačke inteligencije u Srbiji postoje uspešne kompanije koje prate aktuelne trendove i uspešno im se prilagođavaju. U bankarstvu imate primer Raiffesien banke, koja je uvela tehnologiju zasnovanu na veštačkoj inteligenciji u okviru podrške klijentima pre više od pet godina. Sličnih primera ima i u drugim sektorima privrede.  

Najveći problem je verovatno u sektoru obrazovanja koje teško prati i potrebu kompanija za trenutno aktuelnim veštinama, a nove veštine pod uticajem AI ubrzano dobijaju na značaju.

Opšte dobro

- Iz ovoga ne ostaje sasvim jasno da li treba biti pesimista ili optimista? 

Svakako optimista. Implementacija tehnologije AI u zanimanjima u kojima će omogućiti delimičnu automatizaciju poslova nesumnjivo će dovesti do rasta produktivnosti. Automatizacija rutinskih poslova otvoriće prostor zaposlenima da vreme koje su trošili na te aktivnosti koriste za kreativne i inovativne aktivnosti, rešavanje problema, razvoj novih proizvoda, itd. Argumenti u korist četvorodnevnoj radnoj nedelji biće snažniji. 

Često se govori o nedostacima i greškama koje ChatGPT pravi u komunikaciji sa građanima kao nedostacima tehnologije AI, međutim ChatGPT je otvoreni probni alat široke primene, koji nije ni predviđen za automatizaciju poslovnih aktivnosti. U ekonomskom smislu govorimo o implementaciji veštačke inteligencije prilagođene kompanijama, sektorima, uslugama, odnosno o tehnologiji sa zadatim ograničenjima, jasnim bazama podataka i uputstvima.

Depositphotos

Čak i ukoliko izađemo iz ekonomske sfere i posmatramo neki neograničeni period i napredak veštačke inteligencije do nivoa ili iznad nivoa ljudske, o kojem se često govori "uz kafu" i najčešće u negativnom smislu, pitanje je da li biti optimista ili pesimista. 

Mi trenutno živimo u društvu u kojem je posledica političkih interesa u Siriji rat koji i dalje traje i u kojem je poginulo preko 200.000 civila, koji je zaboravljen zbog novog rata u Ukrajini koji traje duže od godinu dana, i u kojem civili stradaju iz razloga političkih prevlasti.

U poslednje dve godine, skoro dve trećine novostvorenog svetskog bogatstva pripalo je jedan odsto najbogatijih ljudi na svetu, skoro dva puta više od ostalih 99 odsto. U svetu svakog dana umire 10.000 dece od posledica nedovoljnog unosa hrane. Tako da, strašni scenariji mogu biti posledica nekontrolisanog razvoja veštačke inteligencije u daljoj budućnosti, a svakako su već uveliko posledica ljudske inteligencije. Tako da, AI nije nešto što bi danas trebalo primarno da nas brine.