Naučno-tehnološki park Republike Srpske, čiji je koncept prezentovan danas, prostiraće se na 7.500 kvadratnih metara u kampusu Univerziteta Banjaluka. Biće centar saradnje naučnika i privrede te realizacije inovativnih projekata, poručeno je iz Vlade.
Premijer Republike Srpske Radovan Višković kaže da je Univerzitet Banjaluka odobrio zemljište gdje će biti građen objekat od 7.500 kvadrata, na pet etaža. UNDP je sa 550 hiljada evra podržao izradu projekta, a s Bankom Evrope je ispregovarano finansiranje od 13 miliona evra za gradnju objekta.
Nadležni imaju i pomoć i iskustva iz naučno-tehnoloških parkova iz Beograda i Podgorice, a sve u cilju da projekat što prije zaživi.
"Nekoliko ciljeva Vlade se realizuje kroz Naučno-tehnološki park, a to su konkuretnost privrede, sinergija obrazovanja i privrede, povećanje broja zaposlenih… Izgradnjom parka stvorićemo uslove za mlade istraživače da ostanu u Republici Srpskoj i vjerujem i pozivam sve one koji su otišli da se vrate i učestvuju u razvoju parka", istakao je Višković.
Dodao je da će u prvim godinama rada Vlada iz Budžeta pomagati razvoj ovog tehnološkog parka. "Insistiraću da se ubrzaju procedure i da park što prije bude u funkciji. Očekujem značajne benefite i danas Republika Srpska piše svoju novu istoriju", poručio je Višković.
Ministar za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo u Vladi RS Željko Budimir istakao je da Vlada, zajedno s partnerima, počinje da okuplja naučnu zajednicu i da s kolegama iz regije sagledaju pravac razvoja parka.
"Imamo kontakte i s drugima iz naučno-tehnoloških parkova iz Rusije i Kine. Naučno-tehnološki park je mjesto susreta nauke i privrede, pravi ambijent za razvoj. Ovaj projekat bez Vlade ne bi mogao biti realizovan, on je od nacionalnog značaja. U njemu privreda treba da nađe mjesto i da zajedno s naučno-istraživačkom zajednicom radi na razvoju. Treba da posluži mladim, inovativnim preduzećima koja kroz startupe treba da razviju svoje poslovne modele i da odliv mozgova iz RS zaustavimo", kazao je Budimir.
Rektor banjalučkog Univerziteta Radoslav Gajanin istakao je da je niz aktivnosti preduzeto da se ovaj projekat realizuje.
"Park će biti u okviru kampusa i ponosni smo na to. To je najbolje mjesto za Naučno-tehnološki park, to je praktično veza nauke, tehnologije, inovatorstva i privrede, tu vezu će ostvarivati univerziteti i instituti. Naši istraživači sreću se s problemima u realizaciji inovativnih ideja i imaće mogućnost da ih realizuju kroz park", naglašava Gajanin.
Očekuje se upošljavanje diplomaca Univerziteta iz RS, ali i drugih te napredak u naučnom smislu, kao i finansijska dobit.
Direktorica Naučno-tehnološkog parka u Beogradu Gordana Danilović Grković prenijela je iskustva iz Srbije istaknuvši da su se 2015. godine, kada su osnivali park, susreli s apatijom, ali da su ciljeve postavljene na period od pet godina, prevazišli za tri godine.
"Za osam godina postojanja, više od 200 kompanija je podržano u tehnološkom parku, razvijaju inovacione proizvode i usluge. Zašto podržavamo najbolje, zato što oni trebaju nama više nego mi njima. Nije sve IT, ali najbrže rastu i kada rastu ohrabruju druge. Naše kompanije zapošljavaju 1.500 inženjera, izvoze u 50 zemalja i ostvaruju prihode iz izvoza od preko 60 odsto. Nije važno da uštedite u budžetu 200 hiljada mraka, već kad to uložite da vam se vrati dva miliona od poreza i doprinosa od ovih kompanija", ističe ona.
Poručuje da mladi ljudi imaju ideje i mogu da naprave izuzetne stvari. "Mi to trebamo da iskoristimo jer investitori vani će im dati više, a mi moramo da im pokažemo da smo uz njih i onda je razvoj zagarantovan".