.webp){kind=icon}
Paket energetske podrške od 70 miliona evra, koji će u Bosnu i Hercegovinu (BiH) stići iz Budžeta Evropske unije (EU), u najvećoj mjeri biće usmjeren za socijalnu zaštitu, a jedan od mogućih načina pomoći stanovništvu biće izdavanje energetskih vaučera.
Ministarstvo finansija i trezora BiH pripremilo je Sporazum o finansiranju kako bi pomenuta pomoć EU mogla da stigne u BiH.
Iz Sporazuma, u koji Bloomberg Adria ima uvid, vidljivo je da će sredstva za energetsku podršku stići iz Instrumenta pretpristupne pomoći – IPA III te da se od BiH ne zahtijeva finansijski doprinos.
Ovaj program pomoći provodiće se, u skladu s Akcionim planom, dvije godine nakon zaključenja Sporazuma, s tim da bi ove godine tranša iznosila 63 miliona evra, a iduće godine u BiH bi stiglo sedam miliona evra.
Najveći dio pomoći, čak 70 odsto, usmjeren je na oblasti obrazovanja, zapošljavanja, socijalne zaštite i inkluzije te zdravstva. U razvoj privatnog sektora, trgovinu, istraživanje i inovacije trebalo bi da bude usmjereno 15 odsto sredstava, a isto toliko i u transport, digitalnu ekonomiju i društvo te energetiku.
Konkretnije, na kreiranje politika i administrativno upravljanje može ići svega 10 odsto novca, dok 75 odsto ide za socijalnu zaštitu, a 15 odsto na razvoj malih i srednjih preduzeća. Vodeći cilj je osigurati pristup cjenovno pristupačnoj, pouzdanoj, održivoj i modernoj energiji za sve.
Predviđeno je utvrđivanje energetski siromašnih potrošača i to 165.000 ugroženih domaćinstava koja bi primila pomoć od ukupno 50 miliona evra za prevazilaženje rasta cijena računa, od čega bi 66 odsto njih bilo u Federaciji BiH, 33 odsto u Republici Srpskoj, a jedan odsto u Brčko distriktu.
Pored ovog broja domaćinstava koja do sada nisu imala bilo kakve subvencije za rast računa, predviđeno je i da 40.000 ugroženih potrošača (penzionera i lica u stanju socijalne potrebe) koji su koristili subvencionisane račune za energiju u Kantonu Sarajevo nastavi da prima podršku, kao i 65.000 onih koji su imali subvencije Vlade FBiH te 12.000 ugroženih u Brčko distriktu.
Što se tiče privrede, cilj je da oko 400 malih i srednjih preduzeća dobije pomoć za mjere energetske efikasnosti.
Plan je da i 4.000 stambenih zgrada bude energetski efikasno, odnosno da dobiju sredstva za poboljšanje fasada, kotlove za grijanje, toplotne pumpe, rasvjetu i fotonaponski sistem.
Depositphotos
Sklapanje Sporazuma predviđeno je najkasnije do kraja ove godine, a provedba u roku od dvije godine, s tim da je kao krajnji rok provedbe definisan rok od osam godina.
Razlog pomoći je energetska kriza
Cijene energenata u Evropi počele su rasti 2021. godine nakon ukidanja ograničenja uzrokovanih pandemijom COVID-19. Sve se dodatno pogoršalo rusko-ukrajinskim sukobom prošle godine.
Rat je pogodio energetska tržišta, što je dovelo do veće nestabilnosti cijena i energetske nesigurnosti. Zbog takve krizne situacije Evropska komisija je bila primorana izmijeniti težište svog hitnog odgovora kroz niz kratkoročnih mjera povezanih s energetskom sigurnošću u Evropi i šire, kako je utvrđeno u planu REPowerEU i spoljnoj energetskoj strategiji EU.
U Ministarstvu finansija i trezora BiH, koje je izradilo Sporazum o energetskoj podršci BiH, navode da je trenutna energetska kriza dosad nezabilježena i predstavlja izazov ne samo za države članice EU, već i za Zapadni Balkan.
"U Bosni i Hercegovini cijene električne energije i dalje su stabilne, s tim da su cijene grijanja temeljene na različitim izvorima energije znatno porasle, uključujući plin koji se isporučuje jednom plinskom rutom s ruskim plinom", ističu u Ministarstvu.
Opšti cilj reakcije EU, dodaju, jeste pomoći BiH u ublažavanju socioekonomskog efekta rasta cijena energenata, posebno na mala i srednja preduzeća i domaćinstva, te osnažiti ukupni kapacitet vlasti za pružanje prilagođenih usluga ranjivim domaćinstvima i podršku dugoročnom socioekonomskom oporavku, energetskoj sigurnosti i energetskoj tranziciji zemlje.
"Cijene električne energije kod svih sa Zapadnog Balkana, posebno za domaće korisnike, centralno su regulisane i ostale su ispod cijene proizvodnje/uvoza, kao i ispod cijene na evropskom tržištu (između 22 i 41 odsto prosjeka EU). Time se vrši dodatni pritisak na budžete kako bi se ublažili finansijski gubici pružatelja usluga", navode u Ministarstvu.
Dodaju da EU vidi povećanje cijena električne energije na tržišni nivo kao destabilizaciju socijalnih prilika, nepristupačno većini stambenih potrošača, pa čak i faktora koji dovodi do likvidacije komercijalnih korisnika, što dovode u kontekst neophodnog paketa pomoći.
Depositphotos
Šef Delegacije Europske unije i specijalni predstavnik Evropske unije u Bosni i Hercegovini Johann Sattler u jučerašnjem blogu naveo je da narod u BiH ne smije trpjeti još izgubljenih godina.
"Od izbora u oktobru prošle godine i dodjele kandidatskog statusa Bosni i Hercegovini za članstvo u EU u decembru, primjetna je promjena u odnosu na evropski put zemlje. Napredak ka članstvu u EU je okosnica programa nove koalicije. Od njih očekujemo da ispune ovu obavezu. Očekivanje da će zemlja hitno ostvariti napredak u osam reformskih oblasti, kao i da će nastaviti napredovati u rješavanju 14 ključnih prioriteta, eksplicitno je naglašeno prilikom dodjele kandidatskog statusa Bosni i Hercegovini", naveo je, između ostalog, Sattler.
Podsjećamo, u oktobru 2020. godine Evropska komisija je usvojila sveobuhvatni Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, čiji je cilj podstaći dugoročni ekonomski oporavak regije, podržati zelenu i digitalnu tranziciju, podsticati regionalnu integraciju i konvergenciju s Evropskom unijom. Paket energetske podrške nalazi uporište i u ovom planu.
Osim toga, kako bi se pružila dodatna direktna podrška regiji Zapadnog Balkana, na sastanku na vrhu Berlinskog procesa, održanom 3. novembra 2022. godine, Evropska komisija najavila je da će se obavezati na Paket energetske podrške u iznosu od jedne milijarde evra bespovratnih sredstava EU, s očekivanjima da će dodatno podstaći ulaganja do 2,5 milijardi evra. Paketom za energetsku podršku nastoji se odgovoriti na direktne, kratkoročne i srednjoročne potrebe na Zapadnom Balkanu i u kontekstu aktuelne energetske krize.
---Tekst dopunjen video sadržajem
