Realne zarade su u prva tri kvartala prošle godine stagnirale, dok su u četvrtom kvartalu ostvarile snažan rast od 5,7 odsto, koji obuhvata i privatni i javni sektor. U 2024. očekuje se postepeni rast zaposlenosti uz nešto snažniji realni rast prosječne zarade.
To je rekao Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, na nedavnom predstavljanju Kvartalnog monitora, publikacije koju izdaje Ekonomski fakultet u Beogradu.
Rast plata u javnom sektoru objašnjava povišicom, a u privatnom sektoru nestašicom radne snage, oporavkom privrede i opadanjem inflacije.
"Na godišnjem nivou realni rast prosječne zarade u 2023. iznosio je umjerenih 2,4 odsto. Rast u privatnom sektoru bio je brži nego u javnom sektoru na nivou cijele godine, ali je u četvrtom to nadoknađeno", objasnio je Arsić.
Prema njegovoj ocjeni, pozitivna tendencija jeste da plate u privatnom rastu u dužem periodu nego u javnom sektoru, pa je premija na zarade u javnom sektoru krajem 2023. svedena na svega 0,6 odsto, dok je prije nekoliko godina bila oko 25 odsto.
Depositphotos
Ako se posmatraju statistički podaci, na primjer, prošle godine je prosječna zarada iznosila 86.000 dinara. Prosječna plata u javnom sektoru je bila 88.332 dinara i nominalno je veća za 13,3 odsto u odnosu na isti period 2022, a u privatnom 85.068 dinara i nominalno veća za 15,5 odsto. Ali u ovaj prosjek su uračunate i plate u javnim preduzećima koje su u prosjeku iznosile 98.895 dinara.
Poboljšanje obrazovanja iziskuje veće plate nastavnika
Inače, plate su u većini zemalja u Evropi veće za 10 odsto u javnom sektoru nego u privatnom. Zato što su u javnom sektoru uglavnom zaposleni visokokvalifikovani radnici, učitelji, nastavnici i ljekari.
U Srbiji postoji potreba za korigovanjem politike, jer Arsić smatra da su potcijenjene plate učitelja i nastavnika.
"Potrebno je poboljšati kvalitet obrazovanja, a da bi do toga došlo, potrebno je povećati plate zaposlenih u obrazovanju. To znači veću javnu potrošnju i da se neki drugi rashodi smanje ili da sporije rastu", naveo je Arsić.
Slično je sa zdravstvom. "Još postoje zaostaci socijalističkog naslijeđa i na te sektore se gleda kao na neproduktivne. U stvari, cijeli napredak društva potiče od inovacija, a njih stvara ljudski kapital, koji se stvara najvećim dijelom kroz obrazovanje, odnosno sposobnost ljudi da stvaraju inovacije zavisi od obrazovanja", precizirao je Arsić.
Podsjetimo, prošle godine su plate u prosvjeti najprije povećane 12,5 odsto, potom još 5,5 odsto u septembru. U 2024. povećane su plate u javnom sektoru za 10 odsto, a Siniša Mali, ministar finansija, najavio je još jedno povećanje u junu.
Ozbiljnije povećanje zarada u javnom sektoru počelo je 2019. godine, kada su plate prosvjetnih radnika, kao i sudija i tužilaca, povećane za devet odsto, dok su ljekari dobili 10 odsto, a medicinske sestre i tehničari 15 odsto povećanja. U aprilu 2020. godine, zdravstveni radnici su imali dodatno povećanje od 10 odsto. U 2021. godini zdravstveni radnici su imali povećanje od pet odsto, dok su svi ostali dobili 3,5 odsto. Naknadno, ostali zaposleni su dobili još jedno povećanje kako bi dostigli zdravstvo, dok su 2022. godine zaposleni u zdravstvu, vojsci i socijalnim službama dobili povećanje od osam odsto, a svi ostali u javnom sektoru sedam odsto.
Rast zarada u evrima
Prošle godine zarade u evrima su porasle za 15 odsto, dok je realni rast zarada 2,4 odsto.
"Računanje zarada u evrima nije relevantno sa stanovišta standarda građana jer cijene su porasle kao inflacija za 12,1 odsto. Kada je kurs fiksan, onda cijene u evrima rastu kao inflacija. Cijene u evrima su relevantne kada se kurs dinara mijenja na sličan način kao inflacija", kaže Arsić.
Kretanje u evrima pokazuje da postoji cjenovna konvergencija ka Evropi i cijene u Srbiji se približavaju onim evropskim. Za nas je bitna realna konvergencija. Kada je u pitanju proizvodnja, koliko se povećava količina proizvoda koje proizvodimo i koliko raste količina proizvoda koje trošimo.
Depositphotos
Tržište rada sve manje u sivoj zoni
Tokom 2023. nastavljene su postepene, strukturne promene na tržištu rada koje traju već nekoliko godina.
Takođe, nastavljen je blag rast stope aktivnosti i prelazak radnika iz neformalnog u formalni sektor. Srbija, kao i većina evropskih zemalja, suočava se sa nestašicom radne snage određenih kvalifikacija, kao posljedicom demografskih trendova, ali i neusklađenosti ponude i tražnje za radnom snagom.
"U 2024. očekujemo dalji postepeni rast zaposlenosti uz nešto snažniji realni rast prosječne zarade", rekao je Arsić.
Stanje na tržištu rada je blago poboljšano u 2023. godini. Ukupna zaposlenost je po Anketi o radnoj snazi u 2023. porasla za 0,7 odsto, dok je registrovana zaposlenost porasla za 2,1 odsto.
Stopa nezaposlenosti u 2023. u prosjeku je iznosila 9,4 odsto, što predstavlja neznatno smanjenje u odnosu na 9,5 odsto iz 2022. godine. Osnovni problem je nepodudaranje ponude radne snage sa potrebom tržišta, upozorio je urednik Kvartalnog monitora.
.webp){kind=icon}
