Iz nadležnih institucija sve više slušamo o mogućnosti da Srbija uskoro dobije investicioni kreditni rejting, a Nikola Dragašević, viceguverner NBS, za Bloomberg Adriju je rekao da bi Srbija već u aprilu mogla da dobije unapređene izglede kreditnog rejtinga.
Pored toga što utiče na poboljšanje ugleda zemlje kod investitora i privlačenje stranih investicija, dobijanje investicionog rejtinga najčešće znači i jeftinije zaduživanje. Ono povećava interesovanje za obveznice jedne države, što omogućava da se one emituju uz manje kamate, a dolazak stranih investicija povećava privredni rast.
Kako navode ekonomisti, poboljšanje izgleda bi moglo da dođe već u aprilu, kad o kreditnom rejtingu Srbije odlučuje S&P Global, ali će investicioni rejting doći ili krajem godine, ili u 2025.
Branimir Jovanović, ekonomista u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (WIIW), smatra da bi Srbija investicioni rejting mogla da dobije krajem godine.
"Stanje je svakako bolje nego prije šest mjeseci, jer je ekonomski rast u posljednja dva kvartala bio blizu četiri odsto, inflacija je počela da opada, a čini se da se i industrija polako budi. Ali ipak mislim da je još uvek rano za investicioni rejting", rekao je Jovanović za Bloomberg Adriju u odgovorima poslatim mejlom.
Dodaje da je ukupni rast prošle godine bio 2,5 odsto, i da je dohodak po glavi stanovnika još uvijek ispod 50 odsto prosjeka Evropske unije, dok je inflacija među najvišim u Evropi, a politički rizici su i dalje prisutni, prije svega u vezi sa Kosovom i Metohijom.
"Zato mislim da je realno očekivati poboljšanje izgleda sa trenutnog stabilnog na pozitivni, možda već u narednoj rundi ocjenjivanja, ali da će za dostizanje investicionog rejtinga biti potrebno još neko vrijeme", dodaje ekonomista.
Bitan doprinos EXPO 2027
Jovanović kaže da je za dobijanje investicionog rejting potrebno bilježiti osjetno poboljšanje na ekonomskom i političkom planu tokom dužeg vremenskog perioda, i da je potrebno ubijediti kreditne agencije da je zemlja napravila značajan iskorak.
"To se može desiti možda već krajem ove godine, ako ekonomski rast bude blizu četiri odsto, ako priča oko EXPO-a uhvati zamajac, ako se napravi neki pomak u EU integracijama, ako se poboljša stanje u dijalogu sa Prištinom. Ali ako nema vidnog poboljšanja i na ekonomskom i na političkom planu, to se neće desiti, bez obzira na optimistične izjave srpskih političara i zvaničnika", zaključuje ekonomista.
Kako je za Bloomberg Adriju rekao ekonomista i urednik publikacije STRATEO Saša Đogović, da bi dobila investicioni rejting, Srbija mora da unapredi svoje institucionalne okvire.
"Iako su makroekonomski pokazatelji stabilni, postoji i drugi nivo, a to je nivo razvijenosti institucija u zemlji, a on je fragilan", rekao je Đogović preko telefona za redakciju Bloomberg Adrije.
"Mi još uvek ne možemo da uđemo u taj krug zemalja sa investicionim rejtingom, nego smo u špekulantskoj zoni kapitala. Jednostavno, parametri koji nisu makroekonomske prirode na to ne upućuju", zaključio je Đogović.
Dragašević se, u tvrdnjama da bi Srbija uskoro mogla do investicionog rejtinga, osvrnuo na državne obveznice, rekavši da su prinosi na srpski dug mogu uporediti sa pojedinim zemljama koje imaju investicioni rejting, poput Mađarske ili Rumunije.
"Fitch Ratings je u februaru potvrdio kreditni rejting Srbije BB+, a kada je ocjena kreditnog rejtinga od strane S&P u aprilu u pitanju, bilo bi realno očekivati promjenu izgleda za povećanje kreditnog rejtinga. Ukoliko to sada bude slučaj, u narednih 12 mjeseci bismo mogli da očekujemo i povećanje kreditnog rejtinga", rekao je Dragašević za Bloomberg Adriju.
Agencije Standard and Poor's i Fitch Ratings Srbiji daju ocjenu BB+/ stabilni izgledi, dok Moody's Investors Service Srbiju ocjenjuje sa Ba2/ stabilni izgledi.
BBA analitičari
Analitičari Bloomberg Adrije su krajem godine izradili detaljan izveštaj o projekcijama kreditnog rejtinga za Adria region, prema kom bi Srbija već do jeseni mogla da dobije investicioni rang kreditnog rejtinga.
"Očekujemo da kreditne agencije podignu kreditni rejting Srbije i Hrvatske, i to za po jedan podeljak, u sljedećih 12 mjeseci, dok će ostale zemlje Adria regiona zadržati svoje trenutne ocjene. Teorijski posmatrano, viši kreditni rejtinzi vode do povoljnijih uslova zaduživanja, što se preliva na uslove na domaćem finansijskom tržištu. Međutim, ovo je za Hrvatsku u dobroj mjeri uračunato", ocijenili su analitičari u svojoj Adria Insights analizi.