.webp){kind=icon}
Bez obzira na to što se sve češće može čuti da se Srbija ponekad i bespotrebno zadužuje za infrastrkturu, da nam ti projekti možda nisu svi neophodni, zaduženje za infrastrkturu je tek deseti dio javnog duga Srbije. Pri tom, krediti koje smo uzeli od Kine u ovoj krizi se nisu pokazali kao najnepovoljniji.
Javni dug koji se odnosi na finansiranje projekata vezanih za željeznicu i puteve iznosi 4,6 milijarde evra, što predstavlja 12,9 odsto ukupnog javnog duga države, pokazuju podaci Uprave za javni dug.
Inače, kada je napravljen presjek 30. juna, javni dug centralnog nivoa vlasti je iznosio 24,5 milijardi evra.
Najviše kredita za infrastrukturu Srbija je uzela od Export - Import Bank of China. Zaduživanje kod Kineza u ovdašnjoj javnosti prethodnih godina uglavnom je kritikovano kao slaba tačka srpskog budžeta. Međutim, to sada može da bude jedna od jačih tačaka na kojoj stoji naš budžet, jer zaduživanje kod Kineza nije poskupilo i iznosi do tri odsto.
Javni dug prema kineskoj banci je dostigao 2,3 milijarde evra, što predstavlja 6,6 odsto ukupnog javnog duga centralnog nivoa vlasti. Stanje duga po osnovu finansiranja projekata vezanih za željeznicu i puteve kod navedenog kreditora iznosi 1,8 milijardi evra. Svi infrastrukturni projekti su dogovoreni na osnovu bilatelarnih sporazuma Kine i Srbije, prema kojima je 50 odsto radova pripalo kineskim komapanijama.
Sa druge strane, javni dug prema Ruskoj Federaciji na dan kada je napravljen presjek 30. juna iznosio je 727 miliona evra, što predstavlja dva odsto ukupnog javnog duga. Kao što je poznato iz ovog kredita je finasirana izgradnja brze pruge Stara Pazova – Novi Sad i pruga Valjevo – Vrbnica, kao i izgradnje jedinstvenog željezničkog dispečerskog centra.
Ovaj kredit zbog visoke kamate daleko je nepovoljniji od kineskih zajmova, pa i od pojednih zajmova evropskih banka. Sve ove projekte su radile ruske željeznice, a domaće firme su bile angažovane kao podizvođači. Međutim, poznato je da je početak radova kasnio upravo zbog toga što ruske željeznice nisu htijele da počnu da rade prije nego što projektna dokumentacija nije bila dovedena skoro do savršenstva.
Beta/Saša Đorđević
Dio kredita za izgradnju Auto-puta mira Niš-Merdare, kao i pruga Niš- Preševo i Niš-Dimitrovgrad, uzet je od evropskih banaka EBRD i EIB. Dug Srbije prema EIB iznosi 1,8 milijardi evra, a prema EBRD 435 miliona evra. Evropski krediti se razlikuju od kredita dobijenih na osnovu bilateralnih sporazuma sa Kinom ili Rusijom po tome što imaju precizna pravila u vezi s projektnom dokumentacijom i tenderima. Pravilo je uvijek da kompanija koja ponudi najnižu cijenu dobija posao, a uslov je da mora imati reference, određen promet na računu i bankarsku garanciju za dobro izvršenje posla.
Javna ulaganja bi ove godine trebalo da iznose 6,9 odsto BDP-a. Iako bi realizacija ovog plana značila relativno smanjenje ovih rashoda sa prošlogodišnjih 7,6 odsto BDP-a, nivo koji se planira za 2023. i dalje je veoma visok – višestruko iznad izdvajanja za ove namjene u Srbiji do prije nekoliko godina i za skoro 60 odsto veći nego u zemljama centralne i istočne Evrope. Ukupni izdaci za javne investicije ove godine su planirani u iznosu od 3,6 milijardi evra. Upravo bi ova ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu trebalo da budu glavni nosilac privrednog rasta.
To je upravo i potvrđeno u Izvještaju o inflaciji u kome se kaže da će BDP biti vođen, između ostalog, visokim investicijama u saobraćajnu infrastrukturu. Prema procjeni Narodne banke Srbije stopa rasta bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini će iznositi između dva i tri odsto, s tim što će biti bliža donjoj granici projektovanog raspona.
Ove godine su povećana ulaganja u puteve, prije svega Moravski koridor, Most preko Save u Beogradu, Auto-put mira Niš-Pločnik, putni pravac Ruma-Šabac-Loznica, auto-put Beograd-Sarajevo, auto-put Čačak-Požega, a na spisku su i izgradnja nacionalnog stadiona, auto-put Beograd-Zrenjanin, obilaznica oko Beograda, put Požarevac-Golubac, završetak brze saobraćajnice Iverak-Lajkovac.
U željezničku infrastrukturu ove godine se ulaže 30 milijardi dinara, a najveći dio novca biće upoptrebljen za završetak brze pruge između Novog Sada i Subotice koja treba da bude završena 2024. godine, dok će dio biti upotrebljen i za obnovu pruge Niš-Dimitrovgrad.
Brza saobraćajnica Surčin-Novi Beograd je puštena u saobraćaj u martu, u julu i obilaznica do Bubanj Potoka, a očekuje se da ove godine bude završen i dio Moravskog koridora.
