Svakog radnog dana, nakon što se probudi, Ray skuva kafu i popuši cigaretu, a onda uzme malo marihuane pre nego što se pridruži jutarnjim Zoom sastancima.
"Da, možda su mi oči crvene, ali to niko ne može da vidi preko Zooma", kaže Ray, rukovodilac kompanije West Coast, koji dok radi, obično na svakih sat vremena uzme malo marihuane, što je posledica zavisnosti od metamfetamina koju je razvio tokom pandemije.
"Ako se mnogo umorim, jednostavno mogu da legnem", kaže rukovodilac koji je samo otkrio svoje srednje ime, kako ne bi ugrozio karijeru. "Sada mogu da je koristim na načine koje nikad nisam mogao ni da zamislim."
Podaci ukazuju na to da je više od million zaposlenih možda u sličnoj situaciji kao i Ray.
Prema istraživanju banke Federalnih Rezervi u Atlanti koje je sprovedeno u maju 2022. godine, broj Amerikanaca koji je u radnom odnosu, od 25. do 54. godine, a koji pati od zloupotrebe supstanci, porastao je za 23 odsto u odnosu na broj pre pandemije, i to na 27 miliona. To znači da od ove bolesti pati otprilike svaka šesta osoba koja je bila zaposlena za vreme istraživanja. To je izazvalo pad stope učešća radne snage od 9 odsto na 26 odsto, a Karen Kopecky, jedna od autorki izveštaja, tvrdi da se taj pad i danas nastavlja.
Na osnovu istraživanja sprovedenog u novembru 2021. godine, centar za odvikavanje od droge Sierra Tucson tvrdi da je oko 20 odsto američkih radnika priznalo da koristi takozvanu “rekreativnu drogu” dok radi na daljinu, kao i da je pod uticajem droge tokom virtuelnih sastanaka. Kako dalje navodi istraživanje, klinika za digitalni oporavak Quit Genius je u avgustu 2022. godine otkrila da svaka peta osoba veruje da je upotreba supstanci uticala na njihov rad.
Bloomberg
Bloomberg je razgovarao sa desetak specijalista za lečenje bolesti zavisnosti, koji uglavnom leče pacijente koji su zaposleni. Svi oni potvrđuju preveliku navalu na njihove programe za lečenje nakon pandemije, kao i to da je ona podstaknuta nastavkom rada na daljinu ili hibridnim modelom rada, koji predstavljaju tri opasnosti: redovnu platu, drogu i alkohol na dohvat ruke van vidokruga kolega, kao i podsticaj za obavljanje svakodnevnih poslova. Kao rezultat toga, neotkrivene navike korišćenja droge sada izbijaju na površinu, dok sve više kompanija zahteva da se radnici vrate u kancelariju.
“Poslednje mesto na koje želite otići je posao“, kaže Indra Cidambi, medicinska direktorka Centra za mrežnu terapiju sa sedištem u Nju Džerziju.“Zaposleni misle da je to samo privremena faza i da će sve biti u redu kada se vrate na posao. Zovu nas i pitaju: “Jesam li zavisnik? Nemoguće, nikada nisam imao problem.”
Poslodavci su sada na oprezu. , pokazuje istraživanje koje je sprovela kompanija First Advantage, koja obavlja zaštitne preglede.
Poznato je da, otkako postoje šefovi, korišćenje supstanci se od njih skriva. Međutim, pre pandemije, takvo korišćenje je bilo ograničeno na period nakon radnog vremena.
“Sada kada ljudi rade na daljinu, možda postoji mešovitiji obrazac“, rekao je Daniel Angres, medicinski direktor instituta Positive Sobriety u Čikagu. U onim industrijama koje imaju bezbednosne mere kao što je testiranje na narkotike i obezbeđen pristup terapeutima, kao što je zdravstvo, on primećuje manju zloupotrebu, koja se definiše kao upotreba na one načine koji su u suprotnosti sa medicinskim smernicama i koja negativno utiče na zdravlje i funkcionalnost.
“To posebno vidimo tamo gde ima manje zaštitnih mera“, kao u sektoru tehnologije, finansija i prava, tvrdi Angres.
Ray danas koristi manje marihuane za vreme radnog vremena u odnosu na 2020. godinu, kada je izjavio da je redovno koristio kristalni metamfetamin. “Nisam morao nigde da idem, novac mi je sam dolazio i niko me nije požurivao da završim projekte, jer se približavao smak sveta. To je bila savršena oluja za nekoga ko pati od zloupotrebe supstanci“, rekao je.
Rekao je da je zbog zabrinutosti od emocionalnog sloma, upisao program smanjenja štete i da se preselio u drugu državu, daleko od dilera i prijatelja koji uzimaju drogu, a njegovo stanje je bilo stabilno do kraja 2020. godine. Njegov cilj je bio da umanji štetu koje trpi njegovo zdravlje, dobrobit i zapošljavanje, ali da ne prestane sa upotrebom svih supstanci.
Međutim, umesto da većim delom vremena ne koristi drogu, Ray je nabavljao marihuanu kada je šetao psa, i uzimao ju je na svakih sat vremena. Uprkos tome, imao je mogućnost da se zaposli na puno radno vreme, na poziciji menadžera komunikacija. “Živim od ostatka dostignuća moje karijere u vreme kada uopšte nisam uzimao drogu”, izjavio je.
Sada je iznenađujuće koliko zapošljavanje utiče na ozbiljnu zavisnost. Cidambi sada viđa pacijente koji uzimaju lekove na svoju ruku, kako bi ostvarili uspeh na poslu.
“Za vreme pandemije morali su da prijave da li se osećaju dobro ili loše, zbog čega su tražili svakakve pilule koje bi im pomogle da izdrže standardno radno opterećenje, a to je bila katastrofa“, rekla je. Nestao je pristup zdravstvenoj nezi. “Nisu dobili one lekove koji su im bili potrebni, pa su tražili pilule od prijatelja.”
Malo njenih pacijenata sebe smatra zavisnicima. “Veliki broj njih to poriče. Zbog toga što godinama rade za kompaniju i imaju dobru reputaciju, njihova zavisnost je prošla potpuno nezapaženo, sve dok njihovi poslodavci nisu rekli: “Morate da se vratite u kancelariju.” To ih je grubo vratilo u stvarnost, a dani u kancelariji su sa sobom doneli drhtavicu, mamurluk i apstinencijalnu krizu. “Ovo je trenutak kada žele da se leče od zavisnosti”.
Bloomberg
Postoje mnogi okidači za zloupotrebu supstanci. Međutim, hibridni model rada ih ubrzava, kako kaže Angres, delimično zbog toga što isključuje opciju provođenja dovoljno vremena u okruženju zdravih ljudi, što značajno sprečava upotrebu supstanci, kao i bilo koju drugu zavisnost.
“Međuljudski odnosi su zaista važni, i zato je u tolikoj meri ključan naglasak na porodici i zdravom radnom okruženju. Većina toga je kompromitovana“, dodao je.
Slučajevi slučajne smrti zbog predoziranja fentanilom, dodatno su pokazali da odlični radnici zloupotrebljavaju supstance. Ovo je jedan dramatičan primer: nakon što je jedan diler dao kokain trojici stručnjaka sa Menhetna, finansijskom direktoru, socijalnom radniku i advokatu, kada su bili na radnom mestu u martu 2021. godine, sva trojica su preminula od predoziranja fentanilom.
Istraživači sada koriste podatke o smrti zbog predoziranja fentanilom da bi procenili kolika je dnevna upotreba supstanci tokom radnog vremena. ”Podaci ističu činjenicu da ljudi, za koje se smatra da imaju veoma funkcionalan život i da uživaju očigledan profesionalni uspeh, redovno zloupotrebljavaju veliku količinu kokaina“, izjavio je Warren Zysman, dugogodišnji klinički direktor Službe za pomoć zaposlenima, programa ambulantnog lečenja u Smittaunu u Njujorku. “Da kokain nije pomešan sa fentanilom, to verovatno ne bismo znali.”
Fentanil, jeftin opijat koji se nekad koristio kao zamena za heroin, često se može naći u tabletama koje se mogu nabaviti na ulici, a to je prah koji dileri ubacuju u tablete. Stručnjaci procenjuju da je svaka dvadeseta vrećica kokaina u gradovima na Istočnoj obali SAD puna fentanila. On je posebno smrtonosan za osobe koje na njega nisu razvile toleranciju.
Kada je reč o razlogu zbog kog radnici žele da koriste supstance na poslu, lekari za bolesti zavisnosti tvrde da je stres zbog posla česti uzrok zloupotrebe supstanci na radnom mestu, a to su takođe i depresija ili anksioznost.
“Mnogi počinju da koriste narkotike zato što se osećaju bolje“, kaže Zysman. “Oni pate od psihičkih problema barem 80 odsto vremena.” Kako tvrdi, drugi uobičajeni okidači su dosada, izolacija i strah od budućnosti.
Amfetamine, koji su popularni jer poboljšavaju fokus tokom radnog dana, koristi 80 odsto Zysmanovih zaposlenih pacijenata. Pacijenti na početku često uzimaju stimulante na recept, a kasnije ih nabavljaju od uličnih dilera.
“A onda otkriju da je krek-kokain jeftiniji od pilula.“ Zysman je nedavno lečio menadžera od 40 godina sa ugrađenim pejsmejkerom, nakon što je imao nekoliko srčanih udara. “Ljudi ne shvataju da mešavina krek-kokaina i amfetamina ubrzava starenje organa i da se to u velikoj meri odražava na vaše srce. To je kao da vam je automobil u neutralnoj poziciji, a onda nagazite gas do kraja”.
Cidambi trenutno vidi zloupotrebu benzodiazepina na radnom mestu koja sa sobom povlači i druge supstance.
“Uzimaju nekoliko ksanaksa kako bi izdržali. Zbog toga noću imaju problema sa nesanicom, pa uzimaju marihuanu da bi zaspali. A tada konzumiraju i alkohol, zbog čega ujutru ne mogu da se probude za posao, pa neki uzimaju malo kokaina samo da bi se razbudili“, dodaje.
Iako zahtev za vraćanje u kancelarije nije popularan iz više razloga, stručnjaci za lečenje bolesti zavisnosti ističu da otpor konstantno dolazi od više miliona zavisnika koji su zaposleni.
“Oni su se uplašili jer znaju da nisu u istom stanju kao i pre pandemije i pokušavaju da se izbore sa zloupotrebom supstanci“, kaže savetnik za bolesti zavisnosti Patrick Krill, bivši advokat i koautor nacionalne studije o zloupotrebi supstanci kod advokata. “To je sada veoma stvaran fenomen.”
Krill savetuje advokatskim firmama da grade kulturu u kojoj menadžeri redovno obavljaju provere, a zaposleni se osećaju ugodno pri pomisli na traženje saveta. Ukoliko postoji sumnja na zloupotrebu supstanci, ona se najbolje rešava podrškom i saosećanjem ljudi koji su za to obučeni.
Kada je reč o Rayu, on više ne koristi narkotike tokom radnog vremena.
“Zaista sam imao tu naviku da sve vreme dok radim, takođe pušim marihuanu”, rekao je. On sada posećuje terapeuta kako bi se odvikao od marihuane, a ne sme da puši, jer ono ima brzo dejstvo.
“Pravilo je da nakon 18h mogu da pojedem koliko god proizvoda sa marihuanom želim, sa ciljem da na kraju prestanem i sa tim. Mislim da je sve u određivanju granica, kako ne bih doneo impulsivnu odluku da koristim narkotike usred dana.”
.webp){kind=icon}
