"Problematični krediti u Srbiji već duže nisu problem, a udio se s dvocifrenog spustio prije gotovo jedne decenije. U drugom kvartalu je udio problematičnih kredita (engl. Non-performing loans - NPLs) spao sa 3,2 na 2,9 odsto, a njihova pokrivenost je 60,7 odsto.
"Možemo slobodno reći da problematični krediti nisu više redovna glavobolja bankama. Istorijski gledano, dvocifreni nivoi problematičnih kredita prije 10 godina su bili naslijeđe globalne finansijske krize koja se prelila, naravno, i na bankarski sektor kroz otežane otplate kredita klijenata. Problematični krediti prikazuju materijalizaciju kreditnog rizika – kredit postaje problematičan kada klijent prestane da plaća svoje obaveze prema banci (uglavnom kada kasni s otplatama 90 dana) i ako klijent nije u mogućnosti da otplaćuje pravovremeno svoj dug, bilans uspjeha banke trpi posljedice", rekla je analitičarka Bloomberg Adrije Marina Petrov Savić.
Prethodnih nekoliko godina je takođe bilo izazovno u kontekstu kreditnog rizika i za preduzeća i za stanovništvo. Što se tiče stanovništva, kamatne stope su povećane, što je povećalo rate kod klijenata s varijabilnim kamatnim stopama, a istovremeno visoke stope inflacije su dovele do toga da veći dio dohotka bude apsorbovan potrošnjom.
Kod preduzeća postoje drugi izazovi, pored rasta kamatnih stopa: energetska kriza, pad eksterne tražnje i generalno neizvjesnost. Međutim, značajnog rasta problematičnih kredita nije bilo, čak su nivoi smanjeni i u posljednjih pet godina, rekla je analitičarka.
Region je generalno dobro plivao u postpandemijskom periodu, preduzete su određene mjere da se olakša otplata duga (moratorijumi), pad BDP-a je nadomješten u godinama koje su slijedile, a rast zarada i poboljšanja na tržištu rada omogućili su da kreditna sposobnost stanovništva ostane dobra.
Na kraju prve polovine 2024. problematični krediti u regionu su na relativno niskim nivoima i ne predstavljaju prijetnju po stabilnost bankarskih sistema, pogotovo ako uzmemo u obzir da su bankarski sektori strogo regulisani i da je kapital na visokim nivoima, kaže Petrov Savić.
"U narednom periodu ne vidimo prostor za značajan pad pokazatelja problematičnih kredita, budući da su oni već na niskim nivoima. Čak postoji prostor za blagi rast, jer uvijek imamo određen broj dužnika koji će imati problema u otplati, uvijek postoji kreditni rizik koji će se materijalizovati, a makroekonomsko okruženje je i dalje izazovno", rekla je Petrov Savić.
Međutim, i ako dođe do toga da se dio problematičnih kredita ne naplati ili da dođe do blagog povećanja problematičnih kredita, pokazatelji adekvatnosti kapitala banaka su iznad supervizorskih standarda, banke su likvidne, pa vidimo da će ostati u formi da nastave nesmetano kreditiranje, zaključuje.
Iz Narodne banke Srbije (NBS) stižu slična uvjeravanja, pa tako centralna monetarna institucija i bankarski regulator kaže da ni najgori scenario ne bi trebalo da znači veći problem za bankarski sektor. Centralna projekcija NBS je da će udio problematičnih kredita u ukupnim kreditima opasti za 30 baznih poena. Umjereni scenario podrazumijeva da će udio rasti za 2,01 procentni poen, a najgori scenario za 3,68 procentnih poena.
"Pokazatelj adekvatnosti kapitala bankarskog sektora zadovoljava sve propisane regulatorne minimume adekvatnosti kapitala i ispunjava sve zahtjeve za pokriće zaštitnih slojeva kapitala. Na osnovu rezultata makroprudencijalnih stres-testova solventnosti, pokazatelj adekvatnosti regulatornog kapitala bankarskog sektora ostao bi iznad regulatornog minimuma čak i u slučaju najgoreg pretpostavljenog scenarija", kažu iz NBS.
|
Filip Stikić, direktor korporativnog bankarstva u UniCredit bank, kaže za Bloomberg Adria TV da je po ovom pitanju situacija na cijelom bankarskom tržištu u Srbiji veoma dobra. Stopa nenaplativih kredita je trenutno niska, a poređenja radi, 2015. godine je iznosila 25 odsto. "U međuvremenu nizom mjera koje je Narodna banka Srbije donijela i paralelnim radom pojedinačnih banaka, došli smo do toga da se kreće oko dva odsto." Broj nenaplativih kredita razlikuje se od industrije do industrije. Trenutno je najveći procenat od 3,7 odsto u poljoprivredi, a najniži 0,5 odsto u energetici. Prema njegovim riječima, situacija je mnogo bolja nego što je bila ranije i ona omogućava bankama da se bave primarnom aktivnošću, a to je kreditiranje privrede, a ne da budu fokusirane na rješavanje pojedinačnih problema. "Bez obzira na kretanje kamatnih stopa, ovaj pokazatelj ima stalni trend opadanja. Rekao bih da je to prevashodno uzrokovano činjenicom da nismo imali pad ekonomske aktivnosti. Na povećanje NPL u najvećoj mjeri utiče ekonomska aktivnost, da li imamo recesiju u određenoj industriji ili određenim oblastima. Iako je Euribor u jednom trenutku dostigao četiri odsto, nismo imali rast nenaplativih kredita."
|
(U pisanju pomogla Vesna Damjanić.)
.webp){kind=icon}
