text size
Hrvatska, Slovenija, Srbija, Bosna i Hercegovina i Sjeverna Makedonija u evropskim razmerama privatnog kapitala gotovo da ne postoje na radaru. Adria region dio je šire slike Centralne i Istočne Evrope (CEE), koja sama čini tek 1,9 odsto ukupnih evropskih ulaganja u privatni kapital, a Hrvatska, Slovenija i Srbija nalaze se ispod čak i tog skromnog prosjeka. Riječ je o tržištima gdje privatni kapital tek počinje da se ozbiljnije pojavljuje, a ono malo institucionalne aktivnosti koje postoji često zavisi od pojedinačnih, jednokratnih transakcija koje mogu drastično da promjene godišnju statistiku jedne zemlje.
Najdirektniji pokazatelj jeste odnos ulaganja i BDP-a države. Prema podacima za 2025, ulaganja privatnog kapitala u Hrvatskoj iznosila su 0,06 odsto njenog BDP-a, u Sloveniji 0,04 odsto, a u Srbiji tek 0,01 odsto. Prosjek CEE regiona iznosi 0,09 odsto, dok evropski prosjek stoji na 0,56 odsto. Švedska i Finska, s druge strane, dostižu čak dva odsto.
Kretanje kroz vrijeme otkriva zanimljivu dinamiku: godinu ranije, u 2024, Hrvatska je bilježila 0,07 odsto BDP-a, Srbija 0,02 odsto, a Slovenija tek 0,01 odsto. Slovenija je time u samo godinu dana više nego učetvorostručila svoj udio, dok su Hrvatska i Srbija blago pale.
Hrvatska je poslije rekordnih 439 miliona evra PE i VC ulaganja 2022. pala na 27–70 miliona evra godišnje, uz pad broja kompanija s 33 na 18 u 2025. Slovenija se nakon pada na četiri kompanije 2023. oporavila na 11, dok Srbija ostaje stabilna na niskom nivou, s pet kompanija i 12–14 miliona evra ulaganja godišnje.
Struktura ulaganja po fazama razlikuje se od zemlje do zemlje. Hrvatska u 2025. gotovo svu vrijednost duguje "buyout" segmentu, koji čini 48,1 od ukupnih 56,5 miliona evra, dok je "venture" dio ("seed", startap i "later stage" zajedno) iznosio tek 8,4 miliona evra. Slovenija ima uravnoteženiju sliku: 30,2 miliona evra ukupno, od čega 17,9 miliona otpada na "venture" faze, 5,1 milion na "growth" kapital i 7,1 milion na "buyout". Srbija je gotovo u potpunosti zavisila od "growth" kapitala, koji čini 7,5 od ukupnih 11,7 miliona evra, dok "buyouta" u zemlji tokom cijele 2025. nije bilo.
Zanimljivo je šta se dogodilo na strani "divestmenta" (izlazak iz investicije) u 2025: četiri zemlje nosile su 89 odsto vrijednosti svih izlazaka u CEE regionu 2025: Rumunija, Poljska, Srbija i Češka. "Divestment" Srbije od 216 miliona evra podstaknut je velikim transakcijama (potencijalno reč o izlascima MidEuropa fonda iz Imleka i MediGroupa), čime se zemlja neočekivano našla u tom užem krugu. Poređenja radi, Hrvatska je u istoj godini zabilježila "divestment" od svega 66 miliona evra, a Slovenija tek 18 miliona.
Bosna i Hercegovina i Sjeverna Makedonija ostaju gotovo nevidljive u regionalnim brojevima: zajedno s Albanijom, Moldavijom i Crnom Gorom čine skupinu čija je ukupna vrijednost ulaganja u 2025. iznosila tek 200.000 evra, što je znak da institucionalni privatni kapital onde gotovo ne postoji. Na nivou cijelog CEE regiona trenutno je aktivno 36 fondova, a "fundraising" u 2025. iznosio je 1,87 milijardi evra, što je druga najjača godina od 2018.
Ono što ovi brojevi zajedno pokazuju jeste region u ranoj, ali ne i stagnirajućoj fazi razvoja: Hrvatska najveću vrijednost trenutno gradi na "buyout" transakcijama, Slovenija raste u "venture" segmentu, a Srbija ostaje mala po ulaganjima, ali je jednim velikim izlaskom dostigla vrijednost "divestmenta" veću od Hrvatske i Slovenije zajedno. Razlika prema Estoniji ili skandinavskim zemljama ostaje velika, ali ona se, makar i sporo, smanjuje.
