Uprkos tome što je Eurostat revidirao stopu inflacije u evro zoni na 9,9 odsto tržišta nisu dovoljno ubjeđena da će se stanje u rastu potrošačkih cijena uskoro popraviti.
Iako je rastao u satima prije objave ekonomskih podataka, indeks Eurostoxx 50 krenuo je da gubi zamah pošto su investitori primjetili da je i rast inflacije od 9,9 odsto na godišnjem nivou i dalje rekordno velik za blok.
Godišnja stopa rasta inflacije i dalje je najviša u istoriji jedinstvene valute i sada se nalazi na nivou od 9,9 umjesto 10 odsto, objavio je Eurostat u srijedu. Reviziji najviše su doprinijeli nešto pozitivniji podaci iz zemalja gdje potrošačke cijene najbrže rastu poput Estonije i Letonije.
Energetska kriza, koja je proistekla iz teške geopolitičke situacije u Evropi usred rata u Ukrajini, i dalje je najveći uzročnik povećanja cijena koje Evropska centralna banka pokušava da kontroliše udaljavanjem od politike negativnih kamatnih stopa koje je godinama držala ne bi li podsticala ekonomski rast.
Sada, guverner Banke Slovenije Boštjan Vasle smatra da bi ECB trebalo da poveća referentnu kamatnu stopu za 75 baznih poena do kraja godine kako bi dovela kamatne stope do "neutralnog nivoa." On je dodao da inflacija u evro zoni sada obuhvata većinu ekonomije i da će ECB morati da prati podatke kako bi odlučila šta joj je dalje činiti.
Bloomberg Chartmaker
Očekuje se da će ECB opet povećati kamatnu stopu već na sastanku u oktobru za 75 baznih poena a sa Vaslom se slažu i drugi guverneri centralnih banaka u evro zoni poput zvaničnika iz Austrije, Litvanije i Letonije.
Uprkos tome što je Eurostat revidirao inflaciju u svojoj poslednjoj objavi, statističari nisu revidirali baznu inflaciju koja je ostala 4,8 odsto dok je inflacija sa izuzetkom energije bila 6,4 odsto.
Dodatno upozorenje stiže i iz Federalnih rezervi u SAD pošto je Neel Kashkari, predsjednik Feda Mineapolisa, izjavio da je nemoguće prestati sa povećanjima kamatnih stopa dokle god se bazna inflacija ubrzava.
Ranije ovog mjeseca, Međunarodni monetarni fond smanjio je prognozu globalnog rasta na 3,5 odsto uz upozorenje da napori da se upravlja inflacijom mogu povećati štetu koja je već nanesena globalnoj ekonomiji ratom u Ukrajini i zatvaranjem Kine.
-Pisanju pomogli Suzana Peljto, Jan Bratanic, Carolynn Look i Matthew Boesler
.webp){kind=icon}
