Britanski istraživači su pronašli način da smanje emisije ugljendioksida koji zagrijava planetu iz proizvodnje čelika - i takođe uštede novac.
Proizvodnja čelika čini oko sedam odsto svjetskih emisija ugljenika. Takođe je strašno teško dekarbonizirati industriju zbog oslanjanja na koksni ugalj da bi se željezna ruda pretvorila u njenu sirovu metalnu formu.
U radu objavljenom u Journal of Cleaner Production ovog mjeseca, naučnici s Univerziteta u Birmingemu u Engleskoj predložili su upotrebu oblika minerala perovskita za recikliranje ugljendioksida koji proizvode visoke peći za proizvodnju čelika. Ako uspiju da ga natjeraju da radi u velikim razmjerama, proces bi mogao drastično da smanji emisije u industriji, bez potrebe za skupom novom opremom ili mašinama.
"Možemo skoro potpuno zatvoriti petlju. Svi ti štetni gasovi koji su ispuštani u atmosferu sada se koriste za nešto korisno, samo se recikliraju unutar sistema", rekla je Harriet Kildahl, glavna autorica studije.
Trenutno, najšire reklamirana alternativa tradicionalnoj proizvodnji čelika koristi vodonik, proizveden obnovljivom električnom energijom, za pretvaranje čelične rude u gvožđe. To je proces koji je poznat decenijama, ali proizvođači čelika tek počinju da ulažu u njega zbog pratećih previsokih troškova.
Mineral perovskita koji su istraživači ispitali može pretvoriti ugljendioksid nazad u ugljenmonoksid, koji se može vratiti u visoku peć kao alternativa koksnom uglju. To bi znatno snizilo troškove procesa i učinilo ga daleko jeftinijim od procesa zasnovanih na vodoniku.
Ono što je najvažnije, tehnologija se takođe može naknadno ugraditi u postojeće visoke peći, smanjujući emisije za oko 90 odsto i izbjegavajući ogromna nova ulaganja koja zahtijeva proizvodnja čelika na bazi vodonika.
"Sa aspekta isplativosti, za smanjenje zarobljenih sredstava, ovo će biti mnogo brže od drugih puteva", rekao je Yulong Ding, profesor na Univerzitetu u Birmingemu i koautor rada.
Metoda je demonstrirana u laboratoriji, ali ne u komercijalnom obimu, što će biti ključno za dokazivanje njegove održivosti. Izazovi uključuju pronalaženje materijala koji može da zamijeni strukturnu ulogu koksnog uglja u visokoj peći. Komercijalna demonstraciona postrojenja mogla bi biti moguća u roku od pet godina, kažu autori.