Istorijski pad emisije ugljen-dioksida i potrošnje energije tokom pandemije Kovid-19 brzo je preokrenuo kurs prošle godine kada su se vratila najprljavija fosilna goriva, pokazuju podaci naftnog giganta BP-a.
Nalazi pokazuju poteškoće u postizanju obećanja sa prošlogodišnjih pregovora o klimi na COP26, gde su delegati postigli istorijski dogovor o suzbijanju upotrebe uglja u pokušaju da ograniče globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa iz predindustrijskih vremena, nivo za koji naučnici kažu da je potreban kako bi se izbeglo katastrofalno zagrevanje.
"Emisije ugljenika su rasle svake godine otkako su dogovoreni ciljevi u Parizu", osim od 2020. godine, rekao je glavni ekonomista BP Spencer Dale. "Svet ostaje na neodrživom putu."
Potražnja za primarnom energijom porasla je za 5,8 odsto prošle godine, premašivši nivoe iz 2019. godine, navodi se u godišnjem statističkom pregledu svetske energije BP-a. Potrošnja fosilnih goriva je bila stabilna u odnosu na nivoe pre pandemije, čineći 82 odsto ukupne potrošnje energije, uz povećanje potrošnje uglja za više od šesto odsto. Potrošnja je porasla uprkos značajnom povećanju cena u Evropi i Aziji.
U međuvremenu, globalna potražnja za naftom porasla je za 5,7 miliona barela dnevno, prema BP-u, ali je i dalje bila 3,7 miliona barela dnevno ispod nivoa pre pandemije, jer se avioindustrija posebno borila da povrati broj putnika.
Globalna potrošnja prirodnog gasa je takođe porasla za oko pet odsto u odnosu na prethodnu godinu, sa cenama koje su četiri puta porasle na rekordne nivoe u Evropi i utrostručene na azijskom tržištu.
Prošlogodišnji globalni porast upotrebe energije doveo je do povećanja emisija gasova sa efektom staklene bašte, a koje su doživele nagli pad u 2020. Uz to, postoje ohrabrujući znaci rasta ulaganja u obnovljive izvore energije, rekao je Dale.
"Niskougljenični izvori energije i tehnologije potrebne za postizanje brze i duboke dekarbonizacije postoje i danas", rekao je Dale. "Izazov je primeniti ih neviđeno brzim tempom i obimom."