text size
Aktuelna energetska kriza nudi pouku za budućnost. Poremećaji na energetskom tržištu naglašavaju potrebu za daljim investicijama u tehnologije čiste energije. Sa klimatskom tranzicijom na vidiku, investicije u čistu energiju i infrastrukturu treba da pomognu u rješavanju energetske krize i zaštite biznise od promjenljive situacije na energetskom tržištu, uz istovremeno postizanje klimatskih ciljeva.
Da bi neutralisala uticaj rasta cijena energenata i održala konkurentnost, preduzeća u Evropskoj uniji (EU) treba da unaprijede energetsku efikasnost korišćenjem manje energenata po jedinici proizvoda. Međutim, podaci Istraživanja o investicijama (EIBIS) koje je sprovela EIB za period 2021–2022. ukazuju da samo 37 odsto preduzeća u EU investira u mjere energetske efikasnosti. Znatan pad udjela preduzeća koja investiraju u energetsku efikasnost 2021. godine vjerovatno je rezultat uticaja kovida 19 na opšte planove kapitalnih ulaganja preduzeća. Među članicama EU, Slovenija (sa 52 odsto od ukupnog broja anketiranih firmi) i Finska (47 odsto) imaju najveći procenat preduzeća koja investiraju u energetsku efikasnost. Nasuprot tome, Irska, Kipar i Litvanija imaju najniži udio kompanija koje investiraju u ovu oblast.
Bloomberg
Na nivou sektora, infrastrukturni sektor za energetsku efikasnost opredjeljuje 11 odsto svojih ukupnih investicija, dok joj industrija namjenjuje samo sedam odsto. Sektor usluga ima najmanji udio preduzeća koja investiraju u energetsku efikasnost, koja čini najmanji dio ukupnih investicija. Ta razlika vjerovatno proizlazi iz činjenice da energija po pravilu predstavlja znatan trošak za velika preduzeća i energetsko-intenzivne sektore, a ulaganja u energetsku efikasnost mogu prilično umanjiti njihove varijabilne troškove.
.webp){kind=icon}
