Inflacija u prethodnom periodu ostavila je značajnu ekonomsku štetu. Najveći štetu pretrpjeli su oni najranjiviji - građani s niskim dohocima. Procjenjujem da je u Bosni i Hercegovini ekonomska šteta na krajnjoj potrošnji domaćinstava 3,7 milijardi KM. Za isti nivo robe i usluga domaćinstva u BiH su morala izdvojiti više novca da bi očuvala isti standard kao 2021. godine.
Godina koja je pred nama je nastavak globalne neizvjesnosti i pokušaj uspostavljanja novih geopolitičkih pozicija. Tektonski poremećaji na geopolitičkoj sceni ostavljaju trag u ekonomskoj realnosti. Posljednje projekcije iz decembra 2022. godine, u koje sam imao uvid, ukazuju da je osnovni scenarij Evropske centralne banke očekivanje inflacije od 6,3 posto u 2023. godini. Ukoliko se procjene pokažu tačnim, u BiH očekujem nivo inflacije oko 10 posto. To nam otvara pitanje koliki je nivo inflacije poželjan, prihvatljiv i dobar.
Akademska zajednica i ljudi iz prakse u razvijenim zemljama već vode ovakve rasprave. Opšti cilj je inflacija od dva posto, jer se pretpostavlja da je ona pogodna za ravnomjeran realni ekonomski rast. Ekonomski sistem SAD-a u periodu zauzimanja primata na globalnom nivou je imao nivo inflacije približno dva posto. To je postalo norma i na neki način cilj mnogih centralnih banaka. Međutim, nisu pronađeni argumenti zbog kojih inflacija od tri do četiri posto ne bi bila poželjna. Ne postoje argumenti da bi podizanje ciljane inflacije u razvijenim zemljama na nivo od četiri posto učinilo kretanje inflacije nestabilnijom, niti dokaz da će kretanje realnog BDP-a biti lošije ukoliko ciljana stopa inflacije bude četiri umjesto dva posto.
Ideja Blancharda
Ovu ideju zagovara bivši glavni ekonomista MMF-a Oliver Blanchard, o čemu je intenzivno pisao, i moje je mišljenje da je treba ozbiljno razmatrati u regionu Adrije ili konkretno za BiH. Inflacija za tržište kakvo je BiH, tržište u razvoju, između četiri i sedam odsto nije negativna pojava, već uobičajena, jer se o ekonomiji i ekonomisanju češće razmišlja. Drugim riječima, ukoliko dugo držimo novac, to nas više košta, pa moramo razmišljati šta s njim učiniti. Povećava se obrt novca u sistemu, a to stvara viši nivo ekonomske aktivnosti.
Saša Stevanović/Privatni arhiv
ECB će svoju restriktivnu politiku zadržati dok se ne izbori s inflacijom, sadašnji cilj je dva posto, ali šta ukoliko se dostigne nivo od četiri posto? Rekao bih da već ulazimo u teritoriju ciljane inflacije i prijedloga da se ona dugoročno drži na tom nivou. Ukoliko inflacija veća od ciljane od dva posto ne utiče na nivo ekonomskog rasta, ukoliko ne ugrožava realni ekonomski rast, ukoliko ne vidimo argumente da to ne utiče na cjenovnu stabilnost, ne vidim razlog zbog kojeg treba nastaviti restriktivne monetarne politike.
Napomenuo bih da restriktivne politike umanjuju agregatnu tražnju i otežavaju održavanje dostignutog nivoa životnog standarda. O ovom pitanju će se morati postići neki dogovor, jer će ono svakako uticati na pitanje prihvatljive inflacije za ekonomski sistem kakav je Bosna i Hercegovina, ali i zemlje okruženja. Ukoliko se ciljana inflacija podigne na nivo od tri do četiri odsto u narednom periodu, sljedstveno tome, inflaciju za BiH, koja je između pet i deset odsto, smatrao bih prihvatljivom, jer smo tržište u razvoju.
Najveći problemi su potencijali
U 2022. godini Bosna i Hercegovina će imati realni ekonomski rast, koji će, prema podacima Svjetske banke, biti drugi najveći u posljednjih deset godina. Realni ekonomski rast će biti četiri odsto. Ukoliko znamo u kakvim okolnostima unutrašnjeg i eksternog karaktera je ostvaren realni ekonomski rast, smatram da treba da budemo zadovoljni. Ovo zadovoljstvo ne treba da nas uljuljka, jer možda je rast slučajan, ali treba da nam da novu energiju, da tu energiju, diskusiju, naš balkanski inat, usmjerimo u rješavanje ekonomskih problema koje ovaj region i BiH imaju.
Tvrdim da su naši najveći problemi naši najveći potencijali. Domaći ekonomski sistem ima mnogo problema, što znači da imamo mnogo potencijala. Hajde da se posvetimo problemima rasta plata, rasta produktivnosti, rasta zaposlenosti, održavanju postojećeg nivoa i da na taj način ubrzamo konvergenciju ka dohocima Evropske unije i razvijenih zemalja, da ubrzamo obrt novca, da novac ide u instrumente i mjere koje daju najveći doprinos ekonomskom rastu i povećanju životnog standarda.
Saša Stevanović je analitičar, doktor ekonomskih nauka i izvršni direktor za investicione poslove Društva zа uprаvljаnje Penzijskim rezervnim fondom Republike Srpske.
Sadržaj, stavovi i mišljenja izneseni u komentarima objavljenim na Bloomberg Adriji pripadaju autoru i ne predstavljaju nužno stavove uredništva Bloomberg Adrije.
.webp){kind=icon}
