Visoke cijene energenata će se vjerovatno preliti na potrošače. Države možda to mogu da limitiraju u kratkom roku ograničavanjem akciza ili PDV-a, ali je u dugom roku to teško izbjeći, rekao je Miloš Amati, potpredsjednik u Kerogen Capital.
"Na strani ponude imamo "undersuply", jer je došlo do manjka investicija proteklih pet godina u sektor energetike, a sa druge strane imamo pritisak na strani tražnje jer su cijene veće. Šta će prevladiti, to je pitanje od milion dolara", rekao je Amati.
On je dodao da je trenutan makroekonomski ambijent veliki izazov za kompanije. Istorijski, dolar je bio inverzno korelisan sa tržištem nafte i gasa, ali sada dolar raste zbog podizanja kamatnih stopa i straha od recesije, objasnio je Amati.
"Trenutno imamo skok sa obje strane. Nalazimo se u jednom atipičnom makroekonomskom ciklusu", izjavio je Amati za Bloomberg Adria TV.
Stručnjak za energetiku je dodao da je Evropa je i dalje vrlo zavisna od potrošnje gasa i da činjenica da se isporuke Sjevernim tokom smanjiti na 20 odsto ne pomaže situaciji.
"Pojedini brokeri su imali projekcije da bi cijena gasa trebalo da bude oko 200 evra po megavat satu da bi se indukovao dovoljni nivo destrukcije potražnje i izbalansirlo tržište", rekao je Amati.
Amati je dodao da smatra da je iluzija da zemlje OPEC-a mogu u kratkom roku da povećaju proizvodnju nafte.
"To sada može da uradi samo Saudijska Arabija. Pretpostavljam da se državama OPEC-a više iplati da sakupljaju rekordne profite u ovoj situaciji", objasnio je on.
Koliki je manevarski prostor država i da li Evropa kasni sa prelaskom na alernativne izvore energije pogledajte u videu.
.webp){kind=icon}
