Kineska ekonomija je opala u aprilu, pri čemu su industrijski i potrošački sektori dostigli najslabiji nivo od početka 2020. godine, pošto su epidemije Covida i blokade ugrozile aktivnost i smanjile potrošnju.
Industrijska proizvodnja je u aprilu pala za 2,9 posto u odnosu godinu ranije, što je lošiji rezultat od srednje procene povećanja od 0,5 posto u Bloombergovoj anketi ekonomista. Maloprodaja je u tom periodu smanjena za 11,1 posto, što je lošije od projektovanog pada od 6,6 posto.
Investicije u osnovna sredstva porasle su za 6,8 posto u prva četiri meseca ove godine, uglavnom u skladu sa projektovanim rastom od sedam posto. Stopa nezaposlenosti je porasla na 6,1 posto, što je više od prognoze od šest posto.
Kineska ekonomija je uzela ogroman danak zbog strogih napora vlade da zadrži virus ''na odstojanju''. Peking je insistirao da se drži svoje strategije “Covid-Zero” za suzbijanje infekcija, iako visoka prenosivost omikrona stavlja gradove u veći rizik od stalnog zaključavanja i ponovnog otvaranja u poređenju sa ranijim sojevima.
Ekonomski šokovi zbog politike ''nulte tolerancije'' gurnuli su ambiciozni cilj Kine za cjelogodišnji rast od oko 5,5 posto van domašaja, i opterećuju izglede globalnog rasta.
Peking je signalizirao da će pojačati podršku ekonomiji, a premijer Li Keqiang je nedavno pozvao zvaničnike da osiguraju stabilnost kroz fiskalnu i monetarnu politiku.
Narodna banka Kine preduzela je u nedjelju korake da ublaži stambenu krizu smanjenjem hipotekarnih stopa za kupce koji prvi put kupuju kuću. Oni su u ponedeljak ostavili nepromijenjenu kamatnu stopu na jednogodišnje političke zajmove, pošto inflatorni pritisak i zabrinutost oko odliva kapitala smanjuju prostor za dodatno ublažavanje.
Monetarni podsticaji su se pokazali manje efikasnim zbog strogih ograničenja, a podaci od petka pokazuju da poduzeća i potrošači nisu imali dovoljno ''apetita'' za zaduživanje u aprilu. Rast kredita je naglo oslabio prošlog mjeseca, sa novim kreditima u juanima koji su potonuli na najniži nivo od decembra 2017.