Ukupna spoljnotrgovinska razmjena Bosne i Hercegovine (BiH) pala je u periodu januar-avgust ove godine u odnosu na isti period lani usljed pada izvoza u Evropsku uniju (EU).
Iz BiH je za osam mjeseci ove godine izvezena roba vrijednosti 11 milijardi i 227 miliona KM, što je za 5,6 odsto manje nego u istom razdoblju 2022. godine. Pao je i uvoz za 1,3 odsto i iznosio je 18 milijardi i 283 miliona KM. Tako je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 61,4 odsto, dok je spoljnotrgovinski robni deficit dostigao sedam milijardi i 56 miliona KM.
U zemlje EU iz BiH je izvezena roba u vrijednosti od osam milijardi i 259 miliona KM, što je za šest odsto manje nego u istom razdoblju lani, dok je uvoz iznosio 10 milijardi i 651 milion KM uz rast od 2,4 odsto. Pokrivenost uvoza izvozom bila je 77,5 odsto.
Od značajnijih tržišta za BiH, izvoz u Italiju pao je za skoro 30 odsto, u Mađarsku za oko 20 odsto, u Francusku za oko 15 odsto. S druge strane, izvoz u Austriju i Njemačku je rastao za 5,8 odsto, odnosno 3,2 odsto.
Prema podacima Agencije za statistiku BiH, pao je izvoz i u zemlje CEFTA-e i iznosio je dvije milijarde i 100 miliona KM, što je za 5,3 odsto manje nego u istom razdoblju 2022. godine. Uvoz iz tih zemalja u BiH iznosio je dvije milijarde i 151 milion KM (pad od 4,9 odsto). Pokrivenost uvoza izvozom je bila 97,7 odsto.
Predsjednik Spoljnotrgovinske komore BiH Zdravko Marinković izjavio je ranije da je smanjenje ukupnog izvoza posljedica smanjenja pojedinačnih tržišta EU usljed usporavanja privredne aktivnosti EU, te globalnih tržišnih ravnoteža izazvanih krizom u Ukrajini.
Usprkos očekivanoj recesiji prema kraju godine u znatnom dijelu Evrope, usljed aktuelnih događanja u najvećim evropskim ekonomijama poput njemačke, zemlje u Adria regiji neće biti zahvaćene padom ekonomije, odnosno očekuje se rast i u ovoj i u idućoj godini, naveo je analitički tim Bloomberg Adrije.
Više: U Adria regiji nema razloga za paniku unatoč širenju recesije Europom
Takva se ocjena temelji na čvrstim domaćim fundamentima potrošnje, što kompenzuje pogoršano stanje vezano za inostranu potražnju.
Istina je da su zemlje u Adria regiji snažno izvozno-uvozno vezane za Njemačku, no u njima su stope nezaposlenosti rekordno niske, odnosno rastu zaposlenost, plate i investicije.
"Ukratko, recesija u inostranstvu ne znači i lokalnu recesiju", ističe se u makroekonomskoj analizi.
Za ovu godinu najveća stopa rasta u Adrija regiji predviđa se za Bosnu i Hercegovinu, i to od 2,8 odsto, nakon čega slijedi Srbija s 2,4 odsto. Za Sjevernu Makedoniju brojka je 1,9 odsto, a prognoze za Hrvatsku i Sloveniju govore o rastu od 1,7, odnosno 1,2 odsto.
.webp){kind=icon}
