Spoljnotrgovinska razmjena Bosne i Hercegovine (BiH), i uvoz i izvoz, i dalje je u negativnoj zoni ukoliko pogledamo međugodišnje stope rasta.
U razdoblju januar – novembar 2023. godine iz BiH je izvezena roba u vrijednosti od 15 milijardi i 478 miliona KM, što je za 6,6 odsto manje nego u istom razdoblju 2022. godine.
Istovremeno, uvoz je iznosio 25 milijardi i 493 miliona KM, što je za 2,6 odsto manje nego u uporednom periodu prošle godine, podaci su Agencije za statistiku BiH.
Pokrivenost uvoza izvozom je iznosila 60,7 odsto, dok je spoljnotrgovinski robni deficit iznosio 10 milijardi i 15 miliona KM.
Izvoz u zemlje CEFTA-e je iznosio 2 milijarde i 893 miliona KM, što je za 4,2 odsto manje nego u istom razdoblju 2022. godine, dok je uvoz iznosio 2 milijarde i 978 miliona KM, što je pad od 7,9 odsto. Pokrivenost uvoza izvozom je iznosila 97,2 odsto što se tiče zemalja CEFTA-e.
Izvoz u zemlje EU je iznosio 11 milijardi i 345 miliona KM, uz pad od 7,4 odsto, a uvoz je iznosio 15 milijardi i 16 miliona KM, uz rast od jedan odsto. Pokrivenost uvoza izvozom je iznosila 75,6 odsto.
"Slabija eksterna tražnja oslikala se na kategoriju izvoza, pogotovo kada je riječ o izvozu u Evropsku uniju (EU), koja je najveći spoljnotrgovinski partner BiH. Na nivou prvih 11 mjeseci 2023. godine značajno je smanjen izvoz u Italiju (-27 odsto yoy), ali i u Hrvatsku (-4.3 odsto yoy) i Sloveniju (-4.1 odsto yoy), dok se izvoz u Njemačku (+1.5 odsto yoy) i Austriju (+1.2 odsto yoy) održao i zabilježio blagi rast", kaže Marina Petrov Savić, viša analitičarka u analitičkom timu Bloomberg Adrije.
Generalno slaba perspektiva izvoza u toku 2023. godine povukla je i uvoznu stranu, ali u manjoj mjeri, a tome je, prema mišljenju Petrov Savić, doprinijela i komponenta domaće tražnje, budući da su potrošački fundamenti dobri, uprkos stopama inflacije koje su bile povišene u toku 2022. i 2023. godine.
"Ne smijemo isključiti ni činjenicu da postoje direktni cjenovni efekti i na uvoz i na izvoz, pogotovo u domenu određenih sirovina čije su cijene niže u odnosu na 2022. godinu. Očekujemo da se u toku 2024. godine poboljša perspektiva razmjene s inostranstvom, kako se oporavi eksterna tražnja, što će podržati i privredni rast", poručila je Petrov Savić.
.webp){kind=icon}
