Kompanije u Bosni i Hercegovini sve više štede, što je dobro jer popravlja njihovu likvidnost, ali dovodi i do pada ekonomske aktivnosti, odnosno ulaganja i proizvodnje. Dio novca namijenjenog za proizvodnju u ovom momentu miruje zbog povećane neizvjesnosti daljnjih kretanja u eurozoni i pada potrošnje, kažu ekonomisti.
Centralna banka BiH (CBBiH) izvijestila je da su ukupni depoziti domaćih sektora na kraju maja 2023. godine iznosili 29,73 milijarde KM i u odnosu na prethodni mjesec povećani su za 319,4 miliona KM (1,1 odsto).
Rast depozita na mjesečnom nivou registrovan je kod privatnih preduzeća za 242,1 milion KM (4 odsto), kod nefinansijskih javnih preduzeća za 28,9 miliona KM (1,5 odsto) i kod vladinih institucija za 116,3 miliona KM (2,7 odsto).
Štednja je, s druge strane, smanjena kod stanovništva i to za 38,6 miliona KM (0,3 odsto) i kod ostalih sektora za 29,2 miliona KM (1,6 odsto).
Ako pogledamo godišnje stope rasta, depoziti su u maju ove godine u odnosu na isti mjesec lani rasli za 8,4 odsto, što je u apsolutnom iznosu 2,3 milijarde KM. U odnosu na lani, najviše je rasla štednja privatnih preduzeća (rast za 903,2 miliona KM ili 16,6 odsto) te građana (rast za 1,31 milijardu KM ili 9,5 odsto).
Rasli su i depoziti vladinih institucija za 170,6 miliona KM (3,9 odsto) te ostalih domaćih sektora za 13,4 miliona KM (0,7 odsto).
Jedino je štednja smanjena kod nefinansijskih javnih preduzeća i to za 89 miliona KM (4,3 odsto).
Krediti rasli
Ukupni krediti domaćim sektorima na kraju maja 2023. godine iznosili su 22,42 milijarde KM i u odnosu na prethodni mjesec zabilježeno je povećanje od 33,2 miliona KM (0,1 odsto).
Kreditni rast registrovan je kod sektora stanovništva za 45,5 miliona KM (0,4 odsto), privatnih preduzeća za 16,4 miliona KM (0,2 odsto) i kod ostalih domaćih sektora za 15,1 milion KM (9 odsto).
Smanjenje kreditnog rasta je registrovano kod nefinansijskih javnih preduzeća za 30,5 miliona KM (5 odsto) i kod vladinih institucija za 13,4 miliona KM (1,2 odsto).
Godišnja stopa rasta ukupnih kredita u maju 2023. godine iznosila je 3,9 odsto, nominalno 850,9 miliona KM, najviše kod nefinansijskih javnih preduzeća (14 odsto), zatim kod ostalih domaćih sektora (8,7 odsto), stanovništva (5,3 odsto) i privatnih preduzeća (2,6 odsto). Smanjenje kreditnog rasta na godišnjem nivou registrovano je kod vladinih institucija za 2,8 odsto.
Ljuboja: Privreda miruje, bez čvrstih ugovora niko ne želi da rizikuje
Ekonomista Aleksandar Ljuboja kaže za Bloomberg Adriju da je dobra vijest da se likvidnost privatnih kompanija popravlja, ali da je mnogo opasnije ono što se dešava u eurozoni, u koju BiH najviše izvozi, a to je pad tražnje i pad standarda.
"Vidimo da je recesija tamo ušla na velika vrata, da se smanjuje privredna aktivnost, pogotovo kod naših najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera Njemačke, Austrije, Italije... i da se tražnja za proizvodima i poluproizvodima smanjuje. Likvidnost je bila hronični problem kod nas, a sada dolazi do povećanja likvidnosti jer nema novih projekata, investicionih ciklusa, a razlog je velika neizvjesnost", ističe Ljuboja.
YouTube RTRS
Privrednici znaju da se razvoj tehnologije ne može zaustaviti i da je potrebna produktivnija oprema, a prema riječima Ljuboje razmatraju i ulazak u nove projekte, što govore podaci sa terena.
"Problem je kome proizvoditi i prodati, ako pada opšta, lična i investiciona potrošnja. Niko ne želi da rizikuje i ulazi u proizvodnju bez čvrstih ugovora o isporuci. Dio novca namijenjenog za proizvodnju zato u ovom momentu miruje", navodi Ljuboja.
Hadžić: Pada ekonomska aktivnost
Faruk Hadžić, dekan Sarajevo School of Science and Technology, navodi da se nivo ekonomske aktivnosti u Bosni i Hercegovini smanjuje posljednjih mjeseci.
"Prije nekoliko dana objavljeni su podaci i za kretanja bruto domaćeg proizvoda (BDP) za prvi kvartal ove godine gdje se može vidjeti značajan pad u odnosu na prethodne kvartale. Tako je u prvom kvartalu ove godine BDP iznosio 8,4 milijarde KM (usklađeno sa inflacijom), što je pad od 700 miliona KM u odnosu na zadnji kvartal 2022. godine, kada je BDP iznosio 9,1 milijardu KM", dodaje Hadžić
Kao interesantno, naglašava on, BDP u drugom kvartalu 2022. godine je iznosio 10,1 milijardu KM, pa onda u trećem kvartalu 9,9 milijardi KM, da bi na kraju pao na 9,1 (Q4) i sada na 8,4 milijarde KM (Q1). Ako bi se striktno gledala neformalna definicija recesije (dva uzastopna kvartala pad BDP-a), onda vidimo da je ovaj kriterij ispunjen i za našu državu. Bitno je naglasiti da nam izvoz također pada, kao i industrijska proizvodnja", ističe Hadžić.
.webp){kind=icon}
