Nekoliko zajmova koji se nalaze u skupštinskoj proceduri i čekaju ratifikaciju u Skupštini Srbije zajedno sa usvajanjem budžeta za 2024. karakterišu znatno veće kamate nego pre dve godine, kada se država zaduživala po jedan ili dva odsto. Sada sleduju kamate od šest i više procenata, dok se, poređenja radi, građani trenutno zadužuju u proseku po kamatama od oko 12 odsto, a privreda po 6,8 odsto.
Država će se zadužiti 700 miliona evra za Moravski koridor, od Pojata do Preljine, koji grade američki Behtel i turska Enka kod JP Morgan Chase bank, Banco Santander, Credit Agricole i ING Bank. Otplata kredita će početi u decembru sledeće godine uz kamatu od 0,5 odsto plus šestomesečni euribor (ili neku drugu stopu određenu kao Benchmark stopa za zamenu), a zajam je podeljen na dva dela, pa je jedan na razdelu budžeta za ovu godinu, a drugi za 2024.
Saobraćajnica od Pojata do Preljine povezuje centralne delove Srbije sa dva najvažnija putna pravca koridorom 10 i 11, piše u predlogu zakona koji je sada u skupštinskoj proceduri. Budući auto-put treba da poveže mesta Ćićevac, Stalać, Kruševac, Trstenik, Vrnjačku Banju, Кraljevo i Čačak.
Srbija takođe planira da uzme dugoročni investicioni kredit od 8,4 milijarde dinara (oko 71,4 miliona evra) kod NLB Komercijalne banke za finansiranje izgradnje obilaznice oko Kragujevca i to je jedan od najskupljih kredita u ovom paketu.
Srbija se obavezuje da plaća kamatu na sredstva kredita po nominalnoj kamatnoj stopi koja iznosi tromesečni belibor plus 3,1 odsto na godišnjem nivou, što znači da kamata trenutno iznosi 8,84 odsto.
Vlada Srbije je za strateškog partnera na izgradnji severne obilazice oko Kragujevca izabrala konzorcijum koji čine Srbijaautoput i Euro Motus.
Severna obilaznica planiranom trasom povezuje najznačajnije ulazno-izlazne pravce: državne puteve Batočina-Kragujevac-Kraljevo, Kragujevac-Topola, Kragujevac-Gornji Milanovac i izlazni krak državnog puta Batočina-Kragujevac-Kraljevo, prema Kraljevu i Čačku.
Izmenama budžeta za 2023, u ovoj godini je za obilaznicu oko Kragujevca planirano izdvajanje od oko 1,1 milijarde dinara.
Ne treba zaboraviti da Stellantis sledeće godine počinje da proizvodi električne automobile u Kragujevcu, a jedan od zahteva nekada Fijata, a danas Stellantisa, bio je da se upravo izgrade pristupni putevi. To je možda razlog zbog čega se žuri.
Na spisku je i kredit između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za izgradnju BIO4 kampusa u Beogradu, od oko 200 miliona evra. Kamata za ovaj kredit je mesečni euribor plus dva odsto, što je oko šest odsto. Taj zajam je opredeljen za istraživačko-razvojni kompleks za biomedicinu, bioinformatiku, biotehnologiju i biodiverzitet.
Ovaj projekat treba da bude realizovan od 2023. do 2026. godine, a krajnji datum raspoloživosti kredita je 31. decembar 2027. Kamata za ovaj kredit je mesečni eurobor plus dva odsto, što trenutno iznosi šest odsto.
BIO4 kampus bi trebalo da bude sagrađen u beogradskom naselju Kumodraž. Izgradnja bi trebalo da košta 413,5 miliona evra. Kampus će se prostirati na 15,5 hektara. Radovi obuhvataju izgradnju i opremanje BIO4 kampusa, kao sveobuhvatnog istraživačko-razvojnog kompleksa posvećenog bionaukama (biomedicini, bioinformatici, biotehnologiji i biodiverzitetu). Tu će se nalaziti Biološki fakultet, Farmaceutski fakultet, kompleks instituta, naučno-tehnološki park i idejni centar.
Depositphotos
Nekoliko kredita čeka na odobrenje između Francuske agencije za razvoj i i Vlade Srbije za zelenu tranziciju u ukupnom iznosu od 135 miliona evra, po kamatnoj stopi od 4,29 odsto. Osim toga, za EPS, sledi i zakon o potvrđivanju finansijskog protokola u iznosu od 121 milion evra između vlada Srbije i Francuske o uvođenju automatizacije u upravljanju elektrodistributivnom mrežom.
Vlada Srbije garantuje kredite preduzećima u restrukturiranju
Kada je reč o garancijama za kredite, Vlada Srbije planira da bude garant Nemačkoj razvojnoj banci KfW za zajam od 100 miliona evra, koji će uzeti EPS. Kredit bi treblo da se koristi i za strategiju dekarbonizacije i akcionog plana za EPS, uključujući strategiju postepenog izbacivanja uglja do 2050. godine. Kamatna stopa će se utvrditi na osnovu svop stope sa Rojtersove stranice "ICAPEURO"; na utvrđeni iznos kamatne stope dodaje se marža koja iznosi 0,65 odsto.
Takođe, Vlada Srbije će garnatovani nabavku vozova za kredit koji će uzeti Srbija voz od EBRD u iznosu 25 miliona evra, kao i nabavku vozova preduzeća Srbija kargo iz kredita kod banke Poštanska štedionica u iznosu od 15 miliona evra.
Inače, državne garancije utiču na visinu javnog duga, ali i na visinu deficita, ukoliko otplatu po kreditu umesto prvobitnog dužnika preuzme država. Ograničenja postavljena na izdavanje novih garancija dala su rezultate te se učešće indirektnih obaveza u ukupnom javnom dugu smanjuje.
Indirektne obaveze su učestvovale sa 4,6 odsto u ukupnom javnom dugu, prema nacionalnoj metodologiji, na kraju 2022. godine. Učešće ovih obaveza u javnom dugu je na istom nivou i u tekućoj godini, te na kraju marta 2023. godine one čine 4,6 odsto ukupnog javnog duga. Najveće učešće ovih obaveza u javnom dugu, nešto iznad 14 odsto u proseku zabeleženo je između 2009. i 2013. godine.
Depositphotos
Na kraju 2022. godine stanje duga po osnovu izdatih garancija iznosilo je 1,5 milijardi evra, odnosno 2,6 odsto BDP-a.
Do marta tekuće godine stanje duga po garancijama povećano je za 88,8 miliona evra, u odnosu na kraj 2022. godine i iznosi 1,6 milijarde evra, navedeno je u revidiranoj fiskalnoj strategiji za 2024. godinu sa projekcijama za naredne dve.
Ključni korak u smanjenju i otklanjanju fiskalnih rizika po ovom osnovu je u reformi državnih i javnih preduzeća, korisnika garancija, kako bi bili sposobni da otplaćuju svoje kredite. Veći broj preduzeća, koja su i najveći korisnici garancija, nalaze se u procesu restrukturiranja, odnosno sprovođenja planova restrukturiranja urađenih u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama.
Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu planirano je izdavanje garancija za kapitalne investicije najviše do 272 milijarde dinara, i to za kredite namenjene realizaciji energetskih projekata. U 2024. prema Predlogu budžeta mogu se izdati garancije u iznosu od 181 milijarde dinara.
.webp){kind=icon}
