.webp){kind=icon}
Neefikasnost pravosuđa u Bosni i Hercegovini (BiH) najveći je problem s kojim se finansijske institucije u zemlji susreću prilikom naplate potraživanja. Nerijetko potraživanja prodaju specijalizovanim društvima za naplatu potraživanja i upravljanje imovinom, koja opet dočekaju isti problemi u sudovima, dugi i neefikasni parnični i izvršni procesi. Zbog ovih, ali i drugih problema izrađen je prijedlog zakona kako bi se koliko-toliko pokušali riješiti problemi, za Bloomberg Adriju kaže Petar Mrkonjić, direktor EOS MATRIXA.
EOS MATRIX u BiH posluje od 2011. godine i dio je njemačke EOS grupe - članice OTTO grupe, jednog od vodećih investitora u NPL (nonperforming loan - neprihodonosni/loši krediti) portfolio.
Prema iskustvima EOS-a, 90 odsto nenaplativih kredita rezultat je finansijske nepismenosti i neodgovornosti onih koji uzimaju zajam, odnosno ljudi se olako zadužuju i nisu odgovorni prema svojim obavezama.
NPL danas otprilike čini pet odsto portfolija banaka. Takve kredite EOS otkupljuje i zatim dužnicima nudi različite modele otplate duga, pojašnjava Mrkonjić.
Procenat naplate potraživanja u EOS-u varira od jedan do 80 odsto njihovog portfolija. "Zavisi od portfolija do portfolija, koliko je star, kakva je struktura dugovanja, koliko je osiguran, da li postoje neke hipoteke ili ne. U prosjeku je trajanje portfolija od pet do sedam godina i u tom periodu se uspije naplatiti nekih 50 odsto", dodaje.
Neefikasnost pravosuđa i zakonsko uređenje
Neefikasnost u pravosuđu, prema njegovim riječima, jedan je od najvećih problema s kojima se susreću u radu.
"Iz tog razloga nastojimo da ne ulazimo u sudske procese, pokušavamo sve probleme koji postoje rješavati van sudskih procesa. Što se tiče konkretno ulaska u posjed kolaterala i to je nešto što apsolutno pokušavamo izbjegavati, uvažavamo konkretnu materijalnu situaciju. Nije nam u interesu izuzimati neku imovinu, to nije finansijski isplativo, morate u nekretnine ulagati jako puno sredstava i vremena, a takođe je puno aktivnosti u vezi s prodajom", kaže Mrkonjić.
Izuzimanje imovine u cilju naplate potraživanja je krajnji instrument koji koriste, ukoliko ne postoje druga rješenja, a lani su u portfelju imali svega pet zakazanih deložacija.
Kroz Udruženje AMCA (Udruženja kompanija za upravljanje imovinom i naplatu potraživanja) izradili su zakonsko rješenje kojim bi se regulisao rad institucija koje se bave naplatom potraživanja i upravljanjem imovinom.
"To je prijedlog zakona s kojim idemo dalje prema relevantnim regulatorima, ministarstvima i vladama entiteta. Već smo uputili inicijative i očekujemo daljnji razvoj diskusije i partnerskog odnosa", ističe Mrkonjić.
Petar Mrkonjić (EOS MATRIX)
Pored unapređenja rada pravosudnog sistema, kao neregulisanu oblast smatra i PDV tretman otkupa potraživanja i sličnih transakcija.
"Međutim, najveći fokus je na izvršne i parnične postupke u pravosuđu, koji su u oba entiteta stari više od 15 godina. Imali smo napredak u okviru stečajnog zakonodavstva, ali implementacija i dalje nije adekvatna. Ima prostora za napredak. Reforme su nužne, ne samo za nas, već za sve koji putem suda pokušavaju ostvariti naplatu potraživanja. Kompanije koje danas imaju problema da naplate svoja potraživanja, kada odu na sud ne očekuju baš previše od toga", naglašava Mrkonjić.
Finansijska pismenost menadžmenta kompanija u BiH
Mrkonjić ističe da potraživanja najčešće prodaju finansijske institucije, a manje druga privredna društva.
"Menadžment potraživanja u našem B2B sektoru definitivno može biti dodatno unaprijeđen. Prilikom pružanja određenih usluga morate jako dobro paziti s kim poslujete, koje osiguranje uzimate u takvoj situaciji. Mi na tržištu nemamo dovoljno upita kada je riječ o privrednim društvima koja imaju određena potraživanja koja bi nama povjerili na rad", kaže Mrkonjić.
Kolika je finansijska pismenost menadžera u kompanijama da prije odlaska na sud koriste druge načine naplate potraživanja, zavisi od stadijuma razvoja same kompanije i organizacije.
"Ako imate startup, ideju i biznis plan, ne znači da imate adekvatno upravljanje finansijama, računovodstvom i pravnom službom. Ako govorimo o nekim korporacijama i dioničkim društvima, tu postoji sistem. Međutim, mnoge kompanije u BiH ne pridaju dovoljno pažnje ovim segmentima, rizicima, finansijskom i poreskom tretmanu, pravnom aspektu i to je razlog zašto dospijevaju u probleme, tako da definitivno ima prostora za unapređenje", poručuje Mrkonjić.
Centralna banka BiH
Negativan kontekst
Nerijetko se za kompanije kao što je EOS MATRIX čuje da su "utjerivači dugova", što je negativan kontekst.
Naplata potraživanja u BiH je regulisana zakonima o obligacionim odnosima, a Mrkonjić naglašava da je firma kojom rukovodi, kao i svaka druga kompanija, predmet inspekcijske i svake druge kontrole u BiH.
"Naplata potraživanja se često gleda kroz negativan kontekst. Pokušavamo kroz naše aktivnosti, koje su vezane za etičko poslovanje, i rad Udruženja da promijenimo taj narativ. Veoma je važna finansijska pismenost i finansijska odgovornost. Kada neko uzima zajam, važno je da ga vrati na efikasan i etičan način. Jako je bitno ko će se tim poslom baviti i bolje bi bilo da u BiH imamo licenciranje kompanija koje se bave naplatom potraživanja, odnosno da one budu pod regulatorom, u nekim zemljama je to Agencija za bankarstvo, a u nekim druge institucije", ističe on.
Ponavlja da je 90 odsto nenaplativih kredita rezultat finansijske nepismenosti i nedogovornosti, ali i da ima dio stanovništva koji je ranjiv i zbog bolesti ili gubitka posla ne može da plaća obaveze te prema takvima, dodaje, imaju senzibilitet i pokušavaju da nađu najbolji način za rješavanje problema.
