Iako je prošla godina bila jedna od najtežih za investitore, poslovno je za berze u regionu bila uspješnija od 2021. Većina njih je povećala prihode, ali sa druge strane i troškove, posebno troškove rada. Berze su tako poslovale pozitivno, a najveću dobit ostvarila je Makedonska berza, koja istovremeno ima i najmanji obim prometa.
Ukupni prihodi Makedonske berze prošle godine iznosili su skoro 900 hiljada evra, što je upola manje od Ljubljanske berze koja je imala dobit u iznosu od 106 hiljada eura, što je tek nešto više od Banjalučke berze, koja takođe ima znatno manje prihode od Ljubljanske.
Makedonska berza je prošle godine imala rashode od 690 hiljada evra, a EBITDA joj je iznosila više od 200 hiljada evra. Istovremeno, neto dobit je dostigla 187 hiljada evra, što je, na primjer, duplo više od neto dobiti Zagrebačke berze.
Prošle godine najveće prihode ostvarila je Zagrebačka berza, koji su porasli na 3,7 miliona evra. "Rast je rezultat povećanog prometa hartija od vrijednosti, novih listinga i povećanja ostalih prihoda", objašnjava se u izvještaju. Kao i prihodi, veći su im i troškovi koji su iznosili 3,5 miliona evra, dok je neto dobit iznosila 85 hiljada evra. Dobit iz poslovanja prije amortizacije iznosila je 440 hiljada evra, što predstavlja povećanje od 16,6 odsto u odnosu na 2021. godinu.
Ljubljanska berza povećala je prihode za 15 odsto
Prošle godine ukupni prihodi Ljubljanske berze bili su 15,5 odsto veći u odnosu na isti period 2021. godine i dostigli su 1,7 miliona evra. Od toga, 1,15 miliona evra prihoda odnosi se na prihode od berzanskih provizija, prihode od članarina i prihode od listinga hartija od vrijednosti. Prihodi od berzanskih provizija iznose 610 hiljada evra i predstavljaju 34,6 odsto učešća u svim prihodima.
Ukupni rashodi iznosili su 1,6 miliona evra, što je za 11,7 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Operativna dobit prije amortizacije (EBITDA) je prošle godine bila 16 odsto veća u odnosu na 2021. i iznosila je 209.095 evra.
Ljubljanska berza očekuje da će se ove godine poslovanje odvijati u nešto poboljšanom, ali i dalje nestabilnom i neizvjesnom okruženju. „Kovid-19 je već postao naša realnost, tako da očekujemo da će najveći rizici doći od lošijih ekonomskih uslova“, navodi se u izvještaju. U ovim uslovima, berza planira da poveća obim prihoda od berzanskih provizija na 729.540 evra, a dobit prije oporezivanja na 141.765 evra.
Beogradska berza poslije dvije godine ponovo pozitivna
Nakon dvije godine, Beogradska berza je prošle godine zabilježila pozitivan finansijski rezultat, sa neto dobiti od nešto ispod 11.000 evra. Tome je doprinijelo značajno povećanje prihoda od provizija za trgovanje hartijama od vrijednosti. "Ostvareni rezultat je odraz nelikvidnosti tržišta, jer prihodi od provizija za trgovanje imaju veliki uticaj na finansijski rezultat berze. Tome je doprinijela i optimizacija troškova", objašnjava se u izvještaju.
Ukupni prihodi premašili su 800.000 evra, što je skoro 40 odsto više u odnosu na 2021. Najveći dio prihoda čine provizije za obavljanje poslova listinga i provizije od zaključenih poslova. Broj članova berze nije se mijenjao u 2022. godini, a prihodi od članstva su ostvareni prema očekivanom obimu.
Ukupni rashodi su za 6,4 odsto manji od planiranih i 2,6 odsto manji u odnosu na 2021. U strukturi ukupnih rashoda dominiraju troškovi zarada i beneficija zaposlenih.
Banjalučka berza sa niskim prihodima i visokim profitom
Banjalučka berza zauzima treće mjesto u regionu Adria po prometu, a ukupni prihodi u prošloj godini iznosili su 625.000 evra, što je oko 100.000 evra više od Sarajevske, koja je prošle godine imala najniže prihode u regionu.
Po neto dobiti Banjalučka berza se može porediti sa Ljubljanskom, jer je ostvarila dobit od 100.000 evra, što je tek nešto manje od Ljubljanske berze. Prošle godine ukupni troškovi su iznosili 440 hiljada evra, a EBITDA je dostigla 220 hiljada evra.
Prošle godine Sarajevska berza je bila jedva profitabilna
Prošle godine na Sarajevskoj berzi ostvarili su dobrih pola miliona evra prihoda, pri čemu najveći udio imaju berzanske provizije. Troškovi su iznosili 464 hiljade evra i bili su sedam odsto manji u odnosu na 2021. Poslovanje je tako bilo jedva pozitivno, jer je dobit iznosila 52 evra. U 2021. poslovali su sa minimalnim gubitkom.
Promet
Po prometu prednjači ljubljanska berza, koja je prošle godine imala promet od 431 milion evra. Nešto manje ili 392 miliona evra prometovano je na Zagrebačkoj berzi, a slijede Banjalučka sa 344 miliona evra i Beogradska sa 326 miliona evra.
Uz pomoć Aleksandre Tomić (S. Makedonija) i Svjetlane Šurlan (BiH).
.webp){kind=icon}
