text size
Obavezna vojna služba, poznata i kao vojni rok, godinama je predmet žustre rasprave u Adria regionu. Da li se vraća? Koja zemlja će prva uvesti obavezni vojni rok?
Obavezna vojna služba zahtijeva od građana koji zadovoljavaju propisane uslove da služe u vojsci tokom određenog perioda, obično po dostizanja određene starosti. Dok neke zemlje smatraju da je neophodna za nacionalnu odbranu i podsticanje patriotizma, druge je kritikuju zbog kršenja individualnih sloboda, nametanja nepotrebnih ekonomskih troškova i remećenja tržišta rada. Sada vojni rok ponovo kuca na vrata Zapadnog Balkana.
U ovom trenutku, formalne korake u pravcu ponovnog uvođenja obavezne vojne službe preduzeli su politički lideri Srbije i Hrvatske. Te dvije države su prve u Adria regionu koje su odlučile da u donekle izmijenjenom obliku vrate vojni rok za građane. I u Beogradu i u Zagrebu razmatra se period vojnog roka u trajanju od tri mjeseca, što je relativno kratka obaveza, dok nije jasno koliki će broj mladića uopšte biti regrutovan i da li će morati da im se pridruže i djevojke.
Iako je ova tema na tapetu godinama, budući da je popularna u konzervativnim političkim krugovima, izgleda da će ovaj put biti i ostvarena, vjerovatno početkom naredne godine. Tekući rusko-ukrajinski vojni sukob podstiče trend okretanja ka povećanim izdacima za bezbjednost na čitavom evropskom kontinentu.
.webp){kind=icon}
