Ukupan neto dobitak privrednih društava u Republici Srpskoj za prošlu godinu iznosi gotovo 2,7 milijardi KM, što je za 22 odsto ili skoro pola milijarde maraka više nego godinu ranije.
Agenciji za posredničke, informatičke i finansijske usluge (APIF) u Republici Srpskoj predata su 11.034 finansijska izvještaja poslovnih subjekata za 2022. godinu.
Ukupni prihodi poslovnih subjekata za prošlu godinu iznose 29,374 milijardi KM i bilježe rast od 22 odsto, dok su rashodi bili 26,767 milijardi KM s rastom od 21 odsto.
Oni koji su poslovali negativno, imaju ukupan neto gubitak od 355,5 miliona maraka i on je znatno manji u odnosu na 2021. godinu i to za 37 odsto.
Rukovodilac Službe prodaje APIF-a Vladimir Blagojević, predstavljajući izvještaj na drugoj Poslovnoj konferenciji APIF-a u Banjaluci, rekao je da je evidentan rast predatih finansijskih izvještaja privrednih subjekata među kojima dominiraju mikro i mala preduzeća, a po djelatnostima najviše je onih koji posluju u sektoru trgovine na veliko i malo, te iz prerađivačke industrije.
"Broj preduzeća u prerađivačkoj industriji je porastao za 141 poslovni subjekt, što je ohrabrujuće jer težimo privredi koja stvara novu vrijednost", istakao je Blagojević.
Dodao je na bruto zarade i naknade privreda isplatila 3,3 milijarde, što je rast od 16 odsto, a zapošljavala je 180.790 radnika, što je više za tri odsto. Porastao je kapital privrednih društava za sedam odsto, obaveze su manje za tri odsto.
Industrijska proizvodnja pala, najavljeno povećanje subvencija
Ministar privrede i preduzetništva u Vladi Republike Srpske Vojin Mitrović istakao je da je vidljivo da pandemija virusa korona nije značajno ostavila negativan trag na privredu.
"Vlada Republike Srpske je u trenutku pojave virusa korona donijela mjere za prevazilaženje krize. Podaci su impresivni i može se reći da je privreda doživjela blagi rast", kazao je Mitrović. On je rekao da su u ovom trenutku potrebni strani investitori s novim i naprednim tehnologijama.
"Ono što je značajno je da je prošle godine donesena uredba o podsticajima za direktna ulaganja. To su investitori koji zapošljavaju veliki broj radnika i donose nove tehnologije i koji učestvuju u kreiranju obrazovnog sistema", naveo je Mitrović.
Bloomberg Adria
Podsjetio je da se podstiče i rast plata kroz oslobađanje od poreza i doprinosa, te najavio donošenje nove uredbe o direktnim ulaganjima kako bi se izjednačili privredni subjekti bez obzira na njihovu veličinu. Najavio je povećanje i subvencija prema stranim investitorima.
Dodao je da je potrebno raditi i na reformi obrazovanja da bi se zaustavio odliv radne snage i da bi se odgovorilo potrebama tržišta rada.
Predsjednik Područne privredne komore Banjaluka Goran Račić naveo je da je ukupan rast veći nego što je bilo kretanje industrijske proizvodnje koja je nažalost lani imala skroman rast od 2,1 odsto. Godinu ranije (2021) rast industrijske proizvodnje bio je 12,1 odsto i Račić ističe da padom u prošloj godini ne mogu biti zadovoljni, ali da su okolnosti i naslonjenost na zemlje EU doveli to toga.
"Izazov je kako zaustaviti odliv radne snage, uključiti je u prerađivačke subjekte i kako se boriti sa zahtjevima zapadnog tržišta. Kroz grantove je potrebno oko 50 miliona KM na godišnjem nivou da bi se povećala konkurentnost privrede", istakao je Račić.
Direktor Društva za upravljanje penzijskim rezervnim fondom (PREF) Miloš Grujić rekao je da sve krize nisu iste i da ne dolaze na isti način, te je potrebno razmišljati o većem ulaganju na domaćem tržištu.
"Jedan dio dobiti može da bude uložen i na tržište kapitala, treba da se poboljša finansijska pismenost. Postoji i potencijal da se dio uloži na domaćem terenu, kao što je izgradnja hidroenergetskih objekata", istakao je Grujić.
Bloomberg Adria
Direktor EFT Rudnik i Termoelektrana Stanari Savo Mirković govorio je o energetici, a godinu iza nas ocijenio je turbulentnom.
"S obzirom na to da smo u fazi otplate kredita, a zbog garancija prodajemo električnu energiju po fiksnoj cijeni do kraja 2026. godine. Bili smo frustrirani prošle godine, dobit nam je zbog promjena na tržištu mogla biti astronomska. Troškovi su rasli, minimizirali smo ih koliko smo mogli, a uprkos tome imamo značajne investicije za razvoj zahvaljujući racionalnom poslovanju", istakao je Mirković.
Značaj podataka i regionalne saradnje
Prije analiziranja stanja u privredi održan je panel o važnosti podataka koje prikupljaju agencije u regiji, a ministar finansija Republike Srpske Zora Vidović istakla je da je pred APIF-om težak posao koji bi trebalo da bude završen objedinjavanjem podataka, odnosno stvaranjem Centralnog registra privrednih aktivnosti.
"Uz podršku Vlade Republike Srpske, pokrenut je postupak stvaranja centralnog registra Republike Srpske u koji treba da se transformiše APIF. Imenovana je i radna grupa", navela je Vidović.
Direktor APIF-a Goran Bobar istakao je da je sve više privrednih subjekata koji predaju godišnje izvještaje o poslovanju, a koji služe za kvalitetnije planiranje poslovanja.
Direktor Agencije za privredne registre Srbije Milan Lučić ukazao je na saradnju s APIF-om, za koju je rekao da doprinosi unapređenju poslovnog ambijenta i stvara preduslove za kvalitetnije planiranje privrednih kretanja.
"Učestvovali smo u stvaranju regionalnog portala Bifideks. Svi privrednici mogu da koriste te podatke, a riječ je oko milion i po registrovanih privrednih subjekata", istakao je Lučić, prenosi Srna.
Bloomberg Adria
Direktor Centralnog registra Sjeverne Makedonije Marija Boškovska Jankovski naglasila je važnost razmjene iskustava koja treba da doprinesu i unaprijede rad institucija i poslovnih subjekata na Zapadnom Balkanu.
"Naš cilj je regionalno tržište da bismo svi na jednom mjestu dobili podatke iz registara, koji su bitni za svako preduzeće i kompaniju", istakla je ona.
Druga poslovna konferencija APIF-a okupila je oko 200 učesnika, predstavnika agencija, bankare, privrednike i predstavnike lokalnih zajednica.
.webp){kind=icon}
