.webp){kind=icon}
Prema preliminarnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, ekonomski rast usporen je sa 7,5 odsto na godišnjem nivou, koliko je bio u 2021. i u ovoj godini bi trebao da bude 2,3 odsto.
Prema ovoj procjeni, rast u četvtom kvartalu iznosio je od oko 0,2 odsto na međugodišnjem nivou, objavio je Bloomberg.
Kako je saopštio statistički zavod, građevinarstvo je ove godine zabilježilo pad za 11,8 odsto, a poljoprivreda za osam odsto, dok su industrijska proizvodnja i prerađivačka industrija porasli za 1,5 odsto i 1,7 odsto.
Nakon solidnog ekonomskog rasta u prvoj polovini 2022. godine, tempo rasta se znatno usporio tokom ljeta. Prvi kvartal zabilježio je rast od 4,4 odsto, u drugom se već osjetio pad na 3,9 odsto, da bi u trećem kvartalu bili na jedan odsto rasta. Kvartalne "fleš" procjene su iznosile 4,3 odsto, četiri odsto i 1,1 odsto, a podaci izlaze malo ranije od konačnih brojeva, te se preliminarno može steći slika o dešavanjima i tendencijama u privredi.
"Predviđa se da će usporavanje rasta trajati tokom prve polovine 2023. godine. S obzirom na efekte inflacije u cijeloj ekonomiji, smanjuju se realni raspoloživi budžeti i privrede i domaćinstava. Zbog usporavanja rasta na ključnim izvoznim tržištima i velikih potreba za uvozom zbog energetske krize, predviđa se da će se neto eksterni efekti negativno odraziti na rast tokom perioda obuhvaćenog prognozom", prema istraživanju Erste Grupe od 15. decembra.
Bloomberg Chartmaker
Sve zavisi od inflacije
Naredne godine nas vjerovatno očekuje scenario rasta BDP-a od dva odsto, kojim treba da budemo zadovoljni, rekao je dekan FEFA Fakulteta Milan Nedeljković u utorak gostujući na Bloomberg Adria TV.
Procijenjena godišnja stopa inflacije za 2022. je 15,1 odsto, a trgovina na malo porasla je za 6,4 odsto u odnosu na 2021. Prema preliminarnim podacima, stopa nezaposlenosti je na 8,9 odsto. Prema očekivanjima ekonomista, sljedeće godine trebalo bi da Srbija zabilježi oporavak privrede.
Nedeljković je, govoreći o znacima održivog oporavka, rekao da je ključni indikator inflacija, a da je druga stvar smanjenje neizvjesnosti kroz stabilizaciju finansijskih tokova i pozitivan sentiment na svjetskom tržištu.
"Imajući u vidu visoku bazu iz 2022. godine, nije nerealno da u drugoj polovini 2023. očekujemo usporavanje inflacije, što je prvi pokazatelj da dolazimo do stabilizacije makroekonomskih tokova", rekao je.
Prema njegovim riječima, treći ključni indikator je da rast BDP-a proizilazi ne iz potrošnje, već iz investicija, "jer to govori da možemo očekivati veći privredni rast".
Stoga su analitičari Erste Grupe nedavno snizili svoju projcenu rasta BDP-a za finansijsku godinu 2022. za 1,2 procetna poena na 2,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je prognoza rasta za sljedeću godinu smanjena za 1,4 procetna poena na 1,6 odsto. "Rast bi trebalo da se 2024. godine ponovo približi nivou prije krize, 3,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu, kako inflacija bude usporavala", navode iz Erste Grupe.
- U saradnji sa Miša Savić
(Tekst ažuriran tačnim podacima u drugom pasusu.)
