.webp){kind=icon}
Zemlje regiona imaju priliku da budu lideri u kripto industriji, koja se brzo razvija i pruža mnoge mogućnosti. Važno je da se oslanjaju na evropsku regulaciju, ali i da gledaju sopstvene interese, jedna je od poruka s prve kripto konferencije u Bosni i Hercegovini (BiH), održane prethodne sedmice u Banjoj Luci.
Branko Petrović, organizator kripto konferencije, rekao je da su kriptovalute sljedeća faza i budućnost u evoluciji novca.
"EU je napravila iskorak usvajanjem MiCA regulative, a mi kao zemlje koje težimo EU smo obavezni da se uskladimo s tim. Imamo i zahtjeve za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, gdje su jasno propisane prakse koje svaka država treba da uvede", navodi Petrović i dodaje da se korelacija kripto zajednice s institucijama uspostavlja upravo na ovakvim tematskim konferencijama.
"Nažalost, ljudi u javnoj upravi ponekad ne shvataju kako funkcionišu kriptovalute, pa smo zato sporiji u odnosu na Evropu, ali svakako uz zajedničku saradnju uspjećemo da dobijemo dobre zakonske okvire", Petrovićeva je poruka.
Branko Petrović (CryptoAdria)
Dodao je da u BiH jedino na nivou RS postoji zakonski okvir za kriptovalute te da su trenutno registrovane četiri mjenjačnice. Kaže da je privatni sektor sve više zainteresovan za kriptovalute i ide ka tome da prihvataju plaćanje kriptovalutama.
Srbija pionir
Srbija je pionir u regulaciji ove oblasti i jedna od prvih u svijetu donijela je Zakon o digitalnoj imovini.
Anina Milanović, direktorka sektora za međunarodnu saradnju i razvoj Komisije za hartije od vrijednosti Srbije, kaže da su u prednosti zbog toga.
Anina Milanović (CryptoAdria)
"Naš zakonodavni okvir prethodi evropskoj regulaciji i u prednosti smo zbog toga. Regulacija je neophodna da se pruži određen stepen sigurnosti učesnicima, da investitori imaju povjerenje u pružaoce usluga u vezi s kripto imovinom", kaže Milanović.
David Veselinović, osnivač i direktor Crypto12, jedne od prvih regulisanih kripto mjenjačnica u Srbiji, ističe da je registrovanje mjenjačnice u toj zemlji slično dobijanju dozvole za banku.
Poručuje da postoji interesovanje za digitalnom imovinom i da konferencije o toj temi mogu doprinijeti da institucije više rade na regulaciji ove industrije.
"Interesovanje je ogromno, broj korisnika mjenjačnice se iz mjeseca u mjesec skoro duplira. Vidimo da su sve više zainteresovana pravna lica jer vide mogućnosti digitalne imovine u svom poslovanju i potencijal u investiranju u digitalnu imovinu", kaže Veselinović i dodaje da je zainteresovanost raznolika, od kopirnica do finansijskih institucija.
David Veselinović (CryptoAdria)
Više:
BiH je neophodan Zakon o digitalnoj imovini usklađen sa MiCA
Zahuktava se zainteresovanost za kriptovalute među kompanijama u BiH
Kriptovalute sve više privlače bh. firme, izdata i treća dozvola za trgovanje
Evidentirani prvi trgovci kriptovalutama u RS, kazne do 50.000 KM za neprijavljene
Crna Gora računa na viziju nove vlasti
U Crnoj Gori ne postoji zakon kojim su regulisane kriptovalute, odnosno trgovina nije ni dozvoljena ni zabranjena, a jedini problem koji imaju učesnici na kripto tržištu jesu banke koje ne žele da obezbijede poslovanje kompanijama koje se bave kriptovalutama zbog stava Centralne banke.
Direktor kompanije Kripto broker Novak Svrkota, koji je jedan od pionira kripto industrije u toj zemlji, kaže da je ova tema političko pitanje.
"Trenutni mandatar za sastav Vlade u Crnoj Gori je pro-kripto i vizionar i Crna Gora treba da iskoristi priliku i to što je mala zemlja, i što koristi evro, da napravi jedno liberalno zakonodavstvo u vezi s kriptom kako bi privukla kompanije iz te industrije", ističe Svrkota.
Novak Svrkota (CryptoAdria)
Poručuje da sve zemlje regije treba da se ugledaju na regulativu EU, ali i da gledaju svoj interes.
"Ovo je velika prilika za male zemlje da budu fleksibilne u industriji koja se brzo mijenja i da iskoriste priliku da budu lideri u svijetu u ovoj novonastajućoj industriji", navodi Svrkota.
Dodaje da dosta ljudi koristi kriptovalute kao alternativu, jer su zemlje Balkana dosta izolovane iz finansijskih tokova i dostupnosti servisa za transfer novca i plaćanja.
"Zašto ne bi bili offshore za kriptovalute, ako najveće offshore destinacije u finansijskom svijetu kontrolišu SAD-a i Velika Britanija, dok se nameće regulativa svim ostalim zemljama kako bi oni držali monopol u toj industriji. To može biti biznis ideja, zašto da mi to ne iskoristimo za kripto, u okviru granica onoga što dozvoljava EU, ako nam je cilj da uđemo u EU", poručuje Svrkota.
Podsjećamo, na prvoj kripto konferenciji, u petak je predstavljena Adriatic Crypto Exchange (ACX), nova mjenjačnica na kriptosceni BiH.
