Vijesti

Ulaganja u čistu energiju u regiji ograničena dostupnošću kredita

Izvor: Liljana Pavlova, potpredsjednica EIB zadužena za Zapadni Balkan

23. jul 2022, 12:35

Investicije u čistu energiju i infrastrukturu treba da pomognu u rešavanju energetske krize

Samo 37 odsto preduzeća u EU investira u mjere energetske efikasnosti

Preduzeća na Zapadnom Balkanu su navela da je pristup finansiranju i dalje ključna prepreka

Ulaganja u čistu energiju u regiji ograničena dostupnošću kredita

European Union

Aktuelna energetska kriza nudi pouku za budućnost. Poremećaji na energetskom tržištu naglašavaju potrebu za daljim investicijama u tehnologije čiste energije. Sa klimatskom tranzicijom na vidiku, investicije u čistu energiju i infrastrukturu treba da pomognu u rješavanju energetske krize i zaštite biznise od promjenljive situacije na energetskom tržištu, uz istovremeno postizanje klimatskih ciljeva.

Da bi neutralisala uticaj rasta cijena energenata i održala konkurentnost, preduzeća u Evropskoj uniji (EU) treba da unaprijede energetsku efikasnost korišćenjem manje energenata po jedinici proizvoda. Međutim, podaci Istraživanja o investicijama (EIBIS) koje je sprovela EIB za period 2021–2022. ukazuju da samo 37 odsto preduzeća u EU investira u mjere energetske efikasnosti. Znatan pad udjela preduzeća koja investiraju u energetsku efikasnost 2021. godine vjerovatno je rezultat uticaja kovida 19 na opšte planove kapitalnih ulaganja preduzeća. Među članicama EU, Slovenija (sa 52 odsto od ukupnog broja anketiranih firmi) i Finska (47 odsto) imaju najveći procenat preduzeća koja investiraju u energetsku efikasnost. Nasuprot tome, Irska, Kipar i Litvanija imaju najniži udio kompanija koje investiraju u ovu oblast.

Bloomberg

Na nivou sektora, infrastrukturni sektor za energetsku efikasnost opredjeljuje 11 odsto svojih ukupnih investicija, dok joj industrija namjenjuje samo sedam odsto. Sektor usluga ima najmanji udio preduzeća koja investiraju u energetsku efikasnost, koja čini najmanji dio ukupnih investicija. Ta razlika vjerovatno proizlazi iz činjenice da energija po pravilu predstavlja znatan trošak za velika preduzeća i energetsko-intenzivne sektore, a ulaganja u energetsku efikasnost mogu prilično umanjiti njihove varijabilne troškove.

Rastuće cijene energenata uticaće na investicione planove

Kao posljedica rusko-ukrajinskog rata, inflacija cijena energenata dostigla je istorijski maksimum (40 odsto). U martu 2022. godine veleprodajne cijene električne energije u evrozoni dostigle su najviši nivo od oko 200 evra po megavat-satu, što je više nego četiri puta više od prosječne cijene prije pandemije. Visoke cijene energenata povećavaju troškove proizvodnje i stoga smanjuju dobit, što utiče i na smanjenje broja zaposlenih. Prema EIBIS za 2021. godinu, više od 60 odsto evropskih preduzeća navelo je da troškovi energije ugrožavaju njihove investicione planove, pri čemu je najveća zabrinutost zabilježena kod industrijskih preduzeća. Istraživanje pokazuje da je većina kompanija koje su svjesne tranzicionih rizika zabrinuta i zbog mogućih viših troškova energije, što ukazuje da preduzeća očekuju da će oštrije klimatske politike u budućnosti dodatno podići cijene.

Istovremeno, unaprjeđenje performansi u pogledu energetske efikasnosti često iziskuje kompletnu zamjenu opreme, mehanizacije i vozila, jer remont često ne može da dovede do zadovoljavajućih rezultata. Shodno tome, to može uticati i na veću stopu ulaganja u srednjeročnom i dugoročnom periodu.

Povećanje pristupa finansiranju

U zemljama kao što su Grčka, Irska i Kipar, koje su bile veoma pogođene evropskom dužničkom krizom, velik udio preduzeća navodi da raspoloživost finansijskih sredstava predstavlja prepreku njihovom poslovanju. Te zemlje po pravilu imaju i manji udio preduzeća koja investiraju u klimatske mjere. Da bi se premostio nedostatak klimatskih investicija, kreatori politika treba da podržavaju preduzeća u regionima koji zaostaju, podstičući ih da daju svoj doprinos očuvanju energije i omogućavajući im da se prilagode privredi koja se mijenja.

Kada je region u pitanju, preduzeća na Zapadnom Balkanu takođe su navela da je pristup finansiranju i dalje ključna prepreka projektima u oblasti klimatskih mjera. Udio kreditno sputanih kompanija u regionu znatno je veći kod malih preduzeća, u poređenju sa velikim (16 odsto u odnosu na sedam odsto). Ta kreditna ograničenja rezultat su nepovoljnih kamatnih stopa, složenih procedura, kao i sposobnosti finansijskih posrednika da procijene rizike. U budućnosti bi stanje nasljeđeno zbog pandemije kovida 19 i uticaj invazije Rusije na Ukrajinu mogli dodatno da otežaju pristup finansiranju. Kako bi se malim i srednjim preduzećima pomoglo u prevazilaženju finansijskih ograničenja, EIB je od početka pandemije 2020. godine obezbijedio 842 miliona evra za male biznise širom Zapadnog Balkana. Ta sredstva su raspoloživa preko komercijalnih banaka i nacionalnih razvojnih institucija pod povoljnim uslovima za različite vrste investicija, uključujući namjensku kreditnu liniju za firme koje namjeravaju da uvedu prakse sa povoljnim uticajem na klimu i da povećaju energetsku efikasnost.

Priprema terena za klimatski neutralnu ekonomiju

Klimatske promjene će nastaviti da vrše veliki uticaj na poslovne aktivnosti, zbog čega će preduzeća u različitim privrednim sektorima morati da se na odgovarajući način prilagođavaju. Preduzeća koja to ne učine rizikuju da izgube poziciju u odnosu na konkurente koji razmišljaju dalekosežnije. Obimna podrška EU privrednom oporavku predstavlja priliku za djelovanje i doprinos ostvarivanju klimatskih ciljeva. Bolji pristup finansijskim sredstvima i povoljni uslovi za klimatske investicije, što takođe obezbjeđuje EIB, pomogli bi preduzećima, a naročito malim, u prelasku na zeleniju privredu, bez narušavanja njihove konkurentnosti.

Oliver Bunic/Bloomberg

Na širem nivou, EIB učestvuje i u inicijativi REPowerEU, koju je nedavno usvojila Evropska komisija da bi smanjila zavisnost od ruskih fosilnih goriva i da ubrzala zelenu tranziciju. Taj plan predviđa niz kratkoročnih i dugoročnih mjera, uključujući subvencije za ranjive korisnike, brže uvođenje obnovljive energije, raskidanje veze između cijena električne energije i gasa i veću diverzifikaciju snabdijevanja energijom kao odgovor na rastuće cijene energenata u Evropi i da bi se dopunile zalihe gasa za sljedeću godinu. Načelno, plan naglašava značaj ubrzanja klimatske tranzicije, što iziskuje ogromna ulaganja u mreže, obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i nove tehnologije.

U tim oblastima, EIB već povećava svoju tehničku i finansijsku podršku preko svog novog ogranka EIB Global, da bi pomogla javnom i privatnom sektoru, preduzećima i opštinama koje razvijaju energetski efikasne, klimatski i ekološki održive projekte. Vođena svojim planom klimatskog delovanja banke, kao i Ekonomsko-investicionim planom Evropske komisije i Zelenom agendom EU za Zapadni Balkan, banka EU proširuje svoje lokalne timove i aktivnosti kako bi pomogla regionu u rešavanju problema sa snabdijevanjem energijom i klimatskim promjenama.

Sve vijesti iz rubrike Komentar

Komentar

sve vijesti iz rubrike Komentar