Prva procjena robnog izvoza evrozone u ostatak svijeta u junu 2023. iznosila je 252,3 milijarde evra, što je povećanje od 0,3 odsto u poređenju s junom 2022 (251,5 milijardi evra), pokazuju podaci Eurostata objavljeni u četvrtak.
Podaci pokazuju da je uvoz iz ostatka svijeta iznosio 229,3 milijarde evra, što je pad od 17,7 odsto u poređenju s junom 2022.(278,5 milijardi evra).
Trgovanje u evrozoni
Kao rezultat toga, evrozona je u junu 2023. zabilježila višak od 23 milijarde evra u robnoj razmeni s ostatkom svijeta, u poređenju s deficitom od 27,1 milijarde evra u junu 2022. godine. Trgovina unutar evrozone pala je na 231,6 milijardi evra u junu 2023, što je pad od 4,1 odsto u poređenju s istim mjesecom 2022. godine.
Takođe, od januara do juna 2023. izvoz robe iz evrozone u ostatak svijeta porastao je na 1.434,9 milijardi evra (porast od 3,2 odsto u poređenju s prvom polovinom 2022), a uvoz je pao na 1.429,6 milijardi evra (smanjenje od 7,3 odsto) u poređenju sa januarom i junom 2022. godine.
Kao rezultat toga, evrozona je zabilježila višak od 5,3 milijarde evra, u poređenju sa deficitom od 151,8 milijardi evra u prvih šest meseci prošle godine. Trgovinska razmena unutar evrozone porasla je na 1.369,2 milijarde evra u prvih šest mjeseci, što je rast od 1,1 odsto u poređenju s istim periodom prethodne godine.
Suficit u EU
Prva procjena izvoza robe izvan EU u junu 2023. bila je 225,9 milijardi evra, što je povećanje od 0,4 odsto u poređenju s junom 2022. kada je iznosio 225 milijardi evra. Uvoz iz ostatka svijeta iznosio je 201,2 milijarde evra, što je pad od 22,6 odsto u poređenju s junom 2022. (259,9 milijardi evra).
Kao rezultat toga, EU je u junu 2023. zabilježila suficit od 24,6 milijardi evra u robnoj razmjeni s ostatkom svijeta, u poređenju s manjkom od 34,9 milijardi evra u junu 2022. godine. Trgovina unutar EU pala je na 358,7 milijardi evra u junu 2023, dakle tri odsto u poređenju s junom 2022. godine.
Izvoz država članica
U junu 2023, u poređenju s istim mjesecom 2022., 11 država članica bilježi rast izvoza, dok ostalih 16 bilježi pad. Najveći porast zabilježen je na Malti (+13,2 odsto) i Irskoj (+11,7 odsto). Najveći pad zabilježen je u Grčkoj (-24,5 odsto), Belgiji (-16,8 odsto), Bugarskoj (-15,6 odsto) i Finskoj (-15,4 odsto).
Što se tiče uvoza u EU, sve zemlje članice bilježe pad, s izuzetkom Austrije, koja bilježi blagi rast. Najveći pad zabilježen je na Malti (-24,5 odsto), Bugarskoj (-22,6 odsto), Grčkoj (-21,1 odsto) i Finskoj (-20,2 procenata).
.webp){kind=icon}
