.webp){kind=icon}
Treća multilateralna kompenzacija u 2024. godini biće sprovedena na Banjalučkoj berzi 11. juna 2024. godine. Prijavljuju se obaveze dospjele do 1. juna, a učesnici mogu prijaviti i nedospjele i buduće (avansne) obaveze.
Registracija učesnika, koji se nisu registrovali u dosadašnjim obaveznim multilateralnim kompenzacijama, počinje sedam dana prije početka unosa obaveza (10. juna) i traje do 11. juna do 15 časova.
Ispravka unosa obaveza se može vršiti od 12 do 14. juna, a učesnici kojima su preostala nekompenzovana potraživanja nakon sprovođenja multilateralne kompenzacije mogu 11. juna zaključivati multilateralne cesije i ciljane dodatne kompenzacije, a u periodu 12-13. jun zaključivati javne prodaje potraživanja.
"Obaveze prema učesnicima iz FBiH se prijavljuju prema glavnom preduzeću sa sjedištem u FBiH, a ne prema poslovnici sa sjedištem u RS", naveli su u Banjalučkoj berzi.
Lani je kompenzovano ukupno 84,42 miliona maraka, dok je u ovoj godini kompenzovano oko 56 miliona KM.
Šta je multilateralna kompenzacija
Jedinstveni sistem za multilateralne kompenzacije i cesije u Republici Srpskoj u upotrebi je od oktobra 2015. godine putem Banjalučke berze, koja je obučila sve učesnike, posrednike i banke za korištenje sistema te razvila tehnologije da svi što lakše mogu da prijave obaveze, ali i iskoriste mogućnosti sistema da naplate potraživanja.
Mogućnost da kompanije plaćaju poreske obaveze korišćenjem vlastitih potraživanja je velika prednost sistema za multilateralne kompenzacije i cesije, ali je ta mogućnost još nedovoljno iskorištena, pokazala je ranija analiza Bloomberg Adrije.
Obavezu da učestvuju u multilateralnim kompenzacijama u RS-u imaju subjekti uključeni u budžetski sistem, sva privredna društva, banke, osiguravajuća društva, mikrokreditne organizacije, agencije, preduzetnici i sva druga pravna lica koja obavljaju poslovanje preko bankovnih računa.
Zakon ne može obavezati poslovne subjekte iz Federacije BiH da učestvuju, ali oni već godinama učestvuju na sistemu na dobrovoljnoj osnovi, jer veliki broj njih posluje s poslovnim subjektima iz RS-a.
"Analizom podataka koje imamo na sistemu utvrdili smo da učesnici koji nemaju obaveze u valuti ipak imaju potraživanja na sistemu. U tim situacijama oni mogu da prijave obaveze koje nisu dospjele ili avansne obaveze prema dobavljačima, kako bi mogli naplatiti postojeća potraživanja. Primjer koji često imamo na sistemu je da učesnici koji redovno plaćaju obaveze prijave avansno obaveze za poreze i doprinose prema državi i time naplate potraživanja koja u novcu nikako ne mogu naplatiti", pojasnio je ranije direktor Banjalučke berze Milan Božić.
