Tema baukulture postala je još jednom aktuelna za vreme Svetskog ekonomskog foruma u Davosu ove godine, ali zbunjujuće je bilo čitati o predanosti tom principu kada živimo u zemlji gde smo, s jedne strane takve projekte već izgradili ali dopuštamo vetrovima vremena da ih unakazuju i dok, s druge strane, konstantno mučimo muku sa nikada završenom legalizacijom.
U saopštenju ministarstva kulture iz januara navodi se da "Baukultura baca potpuno novo svetlo" na temu održivog razvoja. "Reč je o ogromnom resursu koji je svuda oko nas, a koji smo tek počeli da koristimo. Mogućnosti koje se otvaraju prepoznajemo u pogledu kulturnog razvoja i stvaranja dodate vrednosti - ljudske i finansijske", rekla je ministarka kulture Maja Gojković tom prilikom.
Baukultura označava harmoniju ljudskih aktivnosti sa okruženjem, bili to spomenici kulture ili prirodna dobra. Ideja je da se pri gradnji bilo čega pristupa holistički već pri procesu planiranja zgrada, infrastrukturnih projekata i javnih površina kao i celih gradova i drugih naseljenih mesta.
"Baukultur koncept je platforma za buduće akademske sadržaje, a iznad svega za strateško političko operedeljenje države koje dugoročno utiče na blagostanje i kvalitet života njenih stanovnika”, kaže za Bloomberg Adriju Lela Alempijević, partner i izvršni direktor studija Zabriskie. "Veoma je važno razvijanje svesti kod građana, kao i edukacija o tome da svako oblikuje životnu sredinu bilo kao stanovnik ili arhitekta. Svi od civilnog društva, privrede, organizacija, fondacija pa sve do vlasti i politike činioci su baukulture", dodaje ona.
Međutim, Alempijević napominje da je regulativa neophodan preduslov da bi se dogodili vidljivi pomaci.
Iz ministarstva kulture naglasili su da se u projektima poput "Gradovi u fokusu", "Nacionalna prestonica kulture" i "Dvorci i vile Srbije" prepoznaje značaj baukulture.
Doduše, osim pojedinačnih projekata, važno je planirati i sagledavati široku sliku. Deklaracija iz Davosa koju je i Srbija potpisala to radi na papiru.
"Našem građevinskom ekosistemu osim edukacije, istina, nedostaje i sistemski pristup mnogim temama, ali iznad svega kontrola sprovođenja regulative koja je već na snazi. Ako uspostavimo nove regulative, one neće promeniti mnogo toga, već isključivo njihova implementacija", upozorava Alempijević.
Nelegalna gradnja je izazov za baukulturu
Jedan od problema koji se stalno vraća u žižu javnosti i koji muči mnoge građane Srbije je legalizacija. Naime, dok s jedne strane govorimo o harmoniji u planiranju prostora, s druge strane godinama ne uspevamo u Srbiji da rešimo problem mnogih nelegalno izgrađenih objekata - a nelegalni objekti po pravilu nisu rađeni po projektu.
"Problem bespravne gradnje je naročito eskalirao 90-ih godina prošlog veka, kada se beleži masovna bespravna gradnja, koja je uzrokovana velikim prilivom stanovništva sa ratom zahvaćenih područja, nedostatkom svake vrste kontrole nad bespravnom gradnjom, ali i nepostojanjem planske dokumentacije koja bi omogućila legalnu gradnju", navodi Ana Zorić, advokat u kancelarija Isailović&Partners.
Depositphotos
Međutim, ta tendencija se do danas nastavlja. Kako Zorić objašnjava, mnogi i dalje ilegalno grade jer se divlja gradnja isplati pošto je taksa za ozakonjenje nekoliko desetina puta niža od naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta. Isto tako, za divlju gradnju nisu potrebni projekti.
Zorić dodaje: "Kaznena politika za ova krivična dela je bagatelna, što pospešuje divlju gradnju; stav javnosti kada se ruši nelegalni objekat jeste poražavajući. Javnost sve češće kritikuje rušenje nelegalnih objekata, upravo ona javnost koja kritikuje divlju gradnju; i propisi koji regulišu ovo pitanje se često menjaju i daju nove mogućnosti za ozakonjenje".
Upravo zbog takvog haosa na terenu, teško je govoriti o baukulturi. Upitana da li se kriterijumi baukulture mogu koristiti kao odrednice za buduće projekte u Srbiji i kako, Alempijević je odgovorila odrično.
Vladimir Popović
"Naše trenutno zakonodavstvo nije okrenuto ovim principima. Na sreću, jedan od nusprodukata procesa pridruživanja EU i usklađivanja našeg zakonodavstva sa evropskim je Nacionalna arhitektonska strategija u RS 2023 - 2035", kaže Alempijević. Ona naglašava da je taj dokument već duže u formi nacrta, ali da je vrlo precizno mapirao arhitektonske politike te da se u širem smislu oslanja i na baukulturu.
"Ostaje nam, naravno, da se nadamo da isti, kada se jednog dana usvoji, neće ostati samo mrtvo slovo na papiru, već da će u praksi dovesti do promena u regulativi, a onda i u slici ne samo fizičkih već i kulturnih pejzaža naših gradova i sela", kaže ona.
Sklad prirode i ljudi - i konkursa: Cerak vinogradi
Osim arhitekata i stanovnika naselja Cerak vinogradi, malo ko zna da je ovo naselje po izgradnji poprimilo brojne nagrade upravo zbog svoje usklađenosti sa prirodom i komforom stanovanja - osnovama baukulture. Pre nego što je celo naselje potpuno završeno, arhitekte Milenija Marušić, Darko Marušić i Nedeljko Borovnica dobili su Oktobarsku nagradu za projekat, a pre nekoliko godina naselje je bilo deo izložbe u muzeju moderne umetnosti MoMa u Njujorku u okviru izložbe "Betonska utopija: arhitektura Jugoslavije (1948 - 1980)", posle čega je uvršten u stalnu kolekciju muzeja MoMa.
BloombergAdria.com
Samo naselje prostire se na 92,6 hektara na jugozapadnoj padini šumadijskog pobrđa nagnutoj prema Železniku, a okrenuto je prema dolinama Save. U njemu se nalazi 3.650 stanova i dom je za 14.000 - 15.000 ljudi. Udaljenost od nekih 11 kilometara od centra Beograda i izdvojenost od postojeće matrice grada, i fizionomičnost reljefa naveli su projektante da stvore naselje koje će imati svoj identitet.
Investitori su bili Komanda odbrane grada Beograda i Beogradska zajednica stanovanja, a radove je izvodio GRO Napred uz učešće u izgradnji Ceraka 2 i preduzeća GRO 7. juli i Hidrotehnike iz Beograda.
Milenija Marušić u razgovoru za Bloomberg Adriju objasnila je da je u vreme gradnje naselja Cerak vinogradi (izgradnja započeta 1979. na Ceraku 1) upravo institucija konkursa omogućila uspostavljanje svih principa baukulture, iako ona sama po sebi tada nije postojala ni kao termin ni kao pojam.
BloombergAdria.com
"U to vreme struka je imala ne samo punu podršku političara i vlasti - struka i vlast su bili funkcionalno i kreativno potpuno prepleteni. Uz imperativ brze i ekonomične usmerene stambene gradnje (deset hiljada stanova godišnje u Beogradu), ništa se nije gradilo dok nije bilo stručno provereno", kaže Marušić.
Ona dodaje da je institucija konkursa služila da bi srž svake gradnje bila dobrobit korisnika prostora i zadovoljenje svih njihovih potreba. "Za poslovne, a pre svega za stambene komplekse, raspisivani su arhitektonsko-urbanistički konkursi - utakmice u kojima su sudije - članovi žirija bile osobe od stručnog i moralnog integriteta za koje je stručna i javnost uopšte bila sigurna da će izabrati najbolje rešenje", naglašava Marušić.
Arhitekta, koja Cerak vidi pre kao poduhvat nego kao projekat, citirala je i Martina Stierlija, kustosa izložbe u muzeju MoMA koji je rekao: "Iz današnje perspektive verujemo da je jugoslovenski model nosio važne lekcije koje bismo mogli da naučimo. Jugoslavija je primer u kojem je arhitektura bila moćna alatka u službi multietničkog društva".
BloombergAdria.com
"Baukultur alijansa upravo baštini i promoviše vrednosti ovog razdoblja, može se reći reinkarnira ga sa plemenitim ciljem da se u središte sveukupnih aktivnosti saradnjom raznorodnih učesnika vrati osnovnom cilju – dobrobiti i blagostanju čoveka", kaže Marušić. "U neophodnost vraćanja osnovnih životnih postulata i promovisanju kulture kao glavnog pokretača kojim se oblikuje životna sredina opominje nas svakodnevnica i nekontrolisana raspojasana gradnja u Beogradu i državi", upozorava ona.
Marušić kaže da se bez kvalifikovanih stručnih ocena programa, planova i projekata gradi isključivo na osnovu javnih, često formalnih tendera na kojima je glavni kritetijum najeftinija ponuda i najbrža gradnja. Ona dodaje: "Na sceni je nezaustavljiv grabež za svakom površinom u gradu na kojoj preko noći niču građevine neprimerenih gabarita i namene, i nezajažljiva pohlepa za zaradom raspoređena na sve učesnike u tom procesu".
Naselje po meri stanara o kom se razmišljalo
Autori naselja Cerak vinogradi uključeni su u njegovu priču od prvog useljenja 1981. godine do danas, što ga takođe izdvaja od mnogih drugih prostora – a može poslužiti i kao inspiracija za sve koji se zainteresuju za baukulturu. Za ovaj tim projektanata to ima smisla te Marušić naglašava i da je čuveni arhitekta Frank Lloyd Wright doživljavao arhitekturu kao majku svih umetnosti upravo zbog toga što ciljana umetnost i ima "svrhu i cilj da služi čoveku".
Sam prostorni koncept naselja Cerak vinogradi čine četiri polazne tačke razmišljanja autora koje su veoma bliske pojmu baukulture:
- Poštovanje konteksta mesta
- Reafirmacija tradicionalnih urbanih oblika
- Primena metode hijerarhijske prostorno-sociološke organizacije stambenih celina: podela na pešačke ulice, susedstva i naselje
- Uvažavanje faktora kretanja u naselju kao značajnog uticajnog elementa za formiranje koncepta - Pešačka kretanja uokvirena su stambenim objektama, a saobraćaj se odvija po obodu naselja
"Integracioni motiv celog naselja je naseljski central park kome 'teže' sve pešačke naseljske ulice, park - ozelenjeni koridor koji spaja zeleni košutnjački masiv sa krošnjama topola na Adi Ciganliji, vazdušni koridor kojim se provetrava zapadno gradsko područje, 'naša lepa vazdušna banja', kako kažu starije stanovnice naselja", naglašava Marušić i tako ukazuje na to da je kvalitetniji vazduh jedna od prednosti ovog naselja.
BloombergAdria.com
Koliko se razmišljalo o prirodi, svedoči i to da se Marušić godinama borila da se ne izgrade nove stambene visoke zgrade odmah u naselju, uz Ibarsku magistralu. Takve zgrade, pored toga što bi poremetile prostorno-ambijentalnu celinu i celovitost naselja, blokirale bi i gorepomenuti vazdušni koridor i onemogućile da se proširi na ostatak grada. Posle višegodišnje bitke, planovi te gradnje su zaustavljeni.
Osim o prirodi, pažljivo se razmišljalo i o organizaciji unutrašnjeg prostora i o položaju stanova. Površina stana je otvorena, konstrukciju čine stubovi, što omogućava svakom vlasniku stana da svoj prostor organizuje prema svojim potrebama (naravno, to bi trebalo da ostane u skladu sa očuvanjem kulturnog dobra). Svaki stan, čak i onaj najmanji, u naselju Cerak vinogradi je dvostrano orijentisan - kako Marušić napominje: "Nikada na hladni sever ili vreli zapad". Pritom, stvorena je i sjedinjenost unutrašnjeg i spoljnog prostora preko velikih staklenih prozora između dnevnog boravka i velikih lođa, što čini stanove u naselju svetlim i ubacuje prirodu, tj. parkove u stan.
Kao i u konceptu baukulture, pri gradnji fokus je bio na lokalnom. Svi materijali nabavljeni su u Jugoslaviji. Na primer, 12 proizvođača keramičkih pločica prijavilo se na konkurs za materijale pri gradnji naselja, a za stolariju se prijavilo 16 proizvođača. Međutim, od njihove ponude napravljen izbor. Izabrani su veliki prozori na dnevnim sobama slovenačkih proizvođača i ispod njih mali radijatori fabrike iz Zrenjanina posle pregovora sa investitorima i dobavljačima.
Urušavanje Ceraka
Arhitekte se godinama bore protiv izmena na objektima do kojih dolazilo. Ideja je da ako se menja stolarija, ona mora biti zamenjena onako kako je izgrađena, što vrlo često nije slučaj. Sama fasadna platna projektovana su tako da se vidi samo staklo, a da su ram i krilo zaštićeni od atmosferskih uticaja. Međutim, često se postavljaju pvc prozori, što poništava izgled fasade. Osim toga, lođe su zatvarane na razne načine, veličine prozora menjane, a na nekim mestima ugrađivana su i nova ulazna vrata, potpuno van duha prostora.
Osim prostora, i društveni život bio je sastavni deo koncepta naselja. Jedan od načina da se poboljša društveni život u prvim godinama naselja bila je inovativna ideja da se propisanih 0,5 kvadratnih metara površine po stanu predviđenih za kućne savete drugačije organizuje. Umesto da svaki ulaz ima kućni savet, ti kvadrati su sabirani i pravljeni su centri susedstva koji su bili veći prostori. Od ukupne dobijene površine od oko 1.500 m2 projektovana su četiri centra susedstva (Severno, Južno, Istočno i Zapadno) fleksibilnih polivalentnih površina koje su se mogle višestruko odmah koristiti.
"Stožer naseljskog života punih dvadeset godina bila je institucija Mesne zajednice, preko koje su se organizovale skoro sve aktivnosti u naselju, brinulo o redu i održavanju naselja, štitilo od samovoljnih i nezakonitih radnji", kaže Marušić. "Danas su, nažalost, prostorije centara susedstva većim delom uzurpirane i na stanovnicima naselja je da se uvek uz našu pomoć organizuju i vrate prostore koji im pripadaju, i ožive ih sadržajima shodno vremenu u kome živimo."
Kako su uzurpirane? Ima više modela, ali jedan potiče iz ratova 90-ih. Naime, brojna izbegla vojna lica trebalo je negde smestiti, a pošto je velika većina zajedničkih objekata u vlasništvu Ministarstva odbrane, porodice su privremeno useljavane u komercijalne ili zajedničke prostore. Do sada, status tih stambenih prostora nije rešen. Naselje Cerak vinogradi u tom smislu nije izuzetak. Suočeni sa manjkom mesta za stanovanje, ljudi su se useljavali i u tavane i vešernice i u novobeogradskim blokovima.
BloombergAdria.com
"Voleli bismo da vidimo obnovljene staze, rekonstruisane i oživljene poslovne prostore u prizemljima sa svim nedostajućim sadržajima (knjižare, frizeri, kafeterije, marketi...) i obnovljena četiri centra susedstva, kao i to da se završi izgradnja planom predviđenih sadržaja koji još uvek nisu realizovani, a značajni su za život više od 15.000 stanovnika naselja i šire (multifunkcionalni centar sa bioskopskim i pozorišnim salama, sportska hala, otvoreni i zatvoreni bazen, fudbalski teren sa atletskom stazom, srednja škola i nedostajući parkinzi i garaže)", kaže u pisanom odgovoru za Bloomberg Adriju Tamara Nikolić iz udruženja "Kulturni Cerak", koje se zalaže za revitalizaciju naselja.
Ovo udruženje se u svom radu većinski oslanja na strategiju revitalizacije i rekonstrukcije naselja Cerak vinogradi koju je Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije (IAUS) uputio predsedniku opštine Čukarica u junu 2019. godine. Strategiju su u ime IAUS-a poslali Marušić i direktor instituta Saša Milijić, ali nikada nisu dobili odgovor nadležnih.
Sama strategija obuhvata niz projekata među kojima se nalaze i uvođenje rampi za kretanje kolica, revitalizaciju starih i formiranje novih pešačkih staza prema ustaljenim pravcima kretanja stanovnika naselja, rekonstrukcija i popravka stambenih objekata, uređenje prirodnog amfiteatra u Vinogadskom vencu (jezero ili tzv. paprikarijum, tj. roštilj) i dr.
Ostaje, osim toga, i da se opet popune prazni lokali u prizemlju stambenih objekata (čemu bi mogli da doprinesu kako zanatlije, tako i veliki lanci), da se revitalizuju zajednički prostori, ali i da se ponovo vrati u funkciju Opitno-izložbeni centar koji bi trebalo da bude neka vrsta muzeja naselja u kom bi se čuvala arhiva projekta i u kom bi građani mogli da vide tipske stanove naselja.
BloombergAdria.com
"Promociji održivog života u naselju pre svega mogu pomoći organi državne uprave i lokalne samouprave, ulaganjem u obnovu naselja, društvenog i kulturnog života u njemu i obezbeđivanjem uslova za adekvatno brendiranje naselja kao značaje turističke lokacije u gradu i regionu”, kaže Nikolić, koja dodaje da je veoma bitno decentralizovati Beograd i tako stvoriti lokalne oaze.
Marušić dodaje da je "Kulturnom Ceraku" potrebna sva moguća pomoć države. "Za rešenje ovog pitanja bilo bi presudno učešće lokalne, opštinske i nove gradske vlasti, ali pre svega inicijative ministarstva kulture", kaže ona.
"S obzirom na to da je u pitanju organizovanje kulturnog života, zapravo njegova revitalizacija u naselju kao i činjenici da je naše Ministarstvo kulture i naša ministarka gospođa Maja Gojković članica baukultur alijanse, a istovremeno i podpredsednica naše Vlade, nadamo se da je moguće naći efikasan način da se u duhu statusa naselja, njegovim stanovnicima vrate prostori koji im pripadaju i da se lice naselja 'umije' i vrati izgledu i funkcijama na osnovu kojih je vrednovano", kaže Marušić.
Budućnost održive arhitekture
Alempijević iz studija Zabriskie kaže da do sada nije postojala institucionalna podrška za održive projekte arhitektonskoj struci, ali ni investitorima koji razvijaju takve projekte. Nju posebno brine činjenica da se investitori opredeljuju za jeftine materijale i da građani ne znaju dovoljno o održivoj gradnji.
"Održivi projekti su trenutno u domenu interesa kompanija iz sektora nekretnina koje su orijentisane na dugoročne investicije prvenstveno poslovnog i maloprodajnog segmenta, jer na duže staze održivi principi projektovanja i građenja daju pozitivan ekonomski uticaj i uštedu u eksploataciji", kaže ona.
Depositphotos
Alempijević smatra da je "problem u Srbiji to što stanogradnja čini predominantan segment tržišta, a tu održivih principa nema čak ni u najavi. Prodaje se sve što se izgradi, kupci nemaju dovoljno edukacije, a ni iskustva da bi mogli da valorizuju takve objekte, pa kao posledicu imamo da se, recimo, na ekskluzivnim stambenim zonama kao što je Vračar uveliko zidaju zgrade od stiropora. Ipak, postoje neke najave da bi situacija mogla da se promeni."
Ona objašnjava da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u sklopu najave izmena Zakona o planiranju i izgradnji najavilo i uvođenje obaveze za sertifikacijom javnih objekata, kao i privatnih investicija većih od 10.000 m2. Najavljeno je i smanjenje komunalne naknade za uređenje građevinskog zemljišta za sertifikovane objekte.
"Ukoliko ovo ne ostane samo na najavama, već se i sprovede, i ukoliko se u sledećem koraku napravi poveznica sa bankarskim sektorom, u smislu uvođenja zelenih kreditnih linija za projektno finansiranje, bio bi to značajan podsticaj i sigurno pomeranje sa sadašnje mrtve tačke", rekla je Alempijević.
.webp){kind=icon}
