.webp){kind=icon}
Zagađenje vazduha iz termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu povećalo se tokom 2022. u odnosu na 2021. godinu, i to za sve tri regulisane zagađujuće materije - sumpor dioksid, PM čestice i azotne okside.
To je pokazalo peto izdanje izvještaja "Uskladiti ili zatvoriti", koje je u srijedu objavila organizacija Bankwatch, uz podršku Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).
Prošlo je pet godina od kako su stupili na snagu novi zakonski standardi zagađenja vazduha na Zapadnom Balkanu u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice, a emisije sumpor-dioksida iz termoelektrana koje su uključene u nacionalne planove za smanjenje emisija (NERP) Srbije, Bosne i Hercegovine, Sjeverne Makedonije i Kosova*, tokom tog perioda i dalje su bile 5,6 puta više od dozvoljenih.
Takođe, emisije PM čestica bile su 1,8 puta više od dozvoljenih, a po prvi put su premašene i dozvoljene emisije azotnih oksida.
TE Kostolac B i dalje prekoračuje ograničenja, uprkos novom postrojenju
U Srbiji su emisije sumpor-dioksida iz NERP postrojenja i dalje 4,8 puta veće od dozvoljenih.
Termoelektrana Kostolac B nastavila je višestruko da prekoračuje ograničenja emisija sumpor-dioksida uprkos izgradnji postrojenja za odsumporavanje. Termoelektrana je emitovala više od četiri i po puta više sumpor-dioksida od dozvoljenog.
Još nije jasno da li je riječ o tehničkim problemima ili se radi o pokušaju Elektroprivrede Srbije (EPS) da uštedi novac i poveća proizvodnju, pita se RERI.
Ne poštuje se ni ograničeno radno vrijeme elektrana
Uz kršenje Nacionalnih planova za smanjenje emisija Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora ne poštuju ni obavezu ograničenog radnog vremena termoelektrana na ugalj.
EPS
Crnogorska termoelektrana "Pljevlja" radi nezakonito od kraja 2020. godine, kada je premašila dozvoljenih 20.000 radnih sati.
U 2022. pridružile su joj se termoelektrane "Tuzla 4" i "Kakanj 5" u Bosni i Hercegovini, kao i TE "Morava" u Srbiji, koje su takođe radile preko dozvoljenih 20.000 sati.
Žalba Energetskoj zajednici
Povodom ovog nepoštovanja obaveza, RERI i CEE Bankwatch uputili su Sekretarijatu Energetske zajednice žalbu jer se Srbija ne pridržava pravila o kontroli zagađenja i dozvoljava dalji nezakoniti rad termoelektrane "Morava".
Sva postrojenja i dalje nastavljaju s radom, a iako je Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo brojne postupke protiv pomenutih zemalja, to nije bilo dovoljno da izazove njihovu reakciju.
Predstavnik Bankwatcha Davor Pehchevski rekao je da je nivo zagađenja na Zapadnom Balkanu potpuno neprihvatljiv.
"Vlade se moraju uhvatiti u koštac sa situacijom i ne smiju dozvoliti da energetska preduzeća donose svoja pravila. Potreba da se smanji zagađenje i povećaju energetska efikasnost i održivi oblici obnovljive energije je veća nego ikad. Zbog grubih omaški u ranijim godinama, sada sve treba uraditi dvostruko brže", izjavio je Pehchevski.
Pravna savjetnica RERI-ja Hristina Vojvodić kaže da kontinuirano kršenje međunarodno prihvaćenih obaveza, čijom primjenom bi dugoročno trebalo da se smanji zagađenje vazduha na Zapadnom Balkanu, govori o odnosu vlasti prema svojim građanima, njihovom zdravlju i životnoj sredini. "Izvještaj pokazuje da prethodnih pet godina nema pomaka u smanjenju zagađenja."
