MiCA je uredba - propis koji reguliše tržišta kriptoimovine na cijeloj teritoriji Evropske unije (EU). Usvojio ga je 20. aprila 2023. godine Evropski parlament te bi trebalo da stupi na snagu u drugoj polovini 2024. godine.
Do usvajanja MiCA uredbe pojedine članice EU, kao što su Malta, Austrija, Francuska ili Njemačka, imale su poseban režim licenciranja Pružalaca usluga povezanih s kriptoimovinom (CASP), dok su određene članice (Hrvatska i Slovenija) stvorile obavezu evidentiranja CASP-ova i regulisale samo segment vezan za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma (AML). Pojedine članice EU nisu imale nikakav regulatorni okvir za kriptotržište.
Usvajanjem MiCA uredbe izvršiće se harmonizacija propisa unutar EU te će svim kripto biznisima, a najprije CASP-ovima olakšati poslovanje na način da CASP više neće morati da traži dozvolu ili licencu od nacionalnog regulatora svake pojedinačne članice EU. Jednom kad CASP dobije licencu u jednoj zemlji članici EU moći će da ponudi svoje licencirane usluge na cijelom tržištu EU, a što predstavlja i svrhu jedinstvenog EU tržišta.
Uredbom se takođe pravi i razlika između "kriptovaluta" s jedne strane i "tokena" s druge strane. Takođe je urađena i klasifikacija kriptoaktive na "Token vezan uz imovinu (ARTs)", "Token elektronskog novca (EMT)" i "Korisnički token".
Depositphotos
Pozitivne strane MiCA uredbe
MiCA predstavlja najsveobuhvatniji regulatorni okvir za kriptoimovinu u svijetu. Pored harmonizacije propisa unutar EU, pozitivna stvar usvajanja MiCA propisa je i mnogo veća sigurnost investitora koji ulažu u kriptoimovinu na teritoriji EU. Trebalo bi da dovede i do mnogo većeg ulaganja institucionalnih investitora u kriptoimovinu, prije svega investicionih fondova i velikih investicionih banaka. Prema istraživanju Bloomberga, trenutno je samo četiri odsto investicionih fondova uložilo u neki vid kriptoimovine.
MiCA donosi i mnogo izvjesnije i sigurnije okruženje za finansijsko-tehnološke kompanije (FinTech), čime bi EU mogla privući veliki broj FinTech kompanija i na taj način poduprijeti tehnološki i ekonomski razvoj. Možda najbitnije što MiCA donosi u paketu s drugim propisima koje EU planira jeste mnogo efikasnija borba u sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma.
Negativno je što nisu regulisani DeFi, NFT i CBDC
Pored pozitivnih strana, MiCA uredba ima i svoje negativne strane. Jedna od negativnih strana MiCA uredbe je veoma složena i spora evropska administracija. Tekst same uredbe je bio spreman 2019. godine, a počeće se primjenjivati tek u drugoj polovini 2024. godine. Period od pet godina je jako dug period u kriptotržištu koje je zasnovano na web3 tehnologiji, koja je u povoju i koja se intenzivno razvija, čime je regulacija u pojedinim segmentima zastarjela prije nego što je i počela da se primjenjuje.
MiCA uredba nije predvidjela i regulaciju decentralizovanih finansija (DeFi), nepromjenjivih tokena (NFT) i digitalnih valuta centralnih banaka (CBDC). Takođe, postavlja se i pitanje da li je u adekvatnoj mjeri izbalansirana regulacija, tj. da li usvajanje MiCA propisa može potencijalno da uspori razvoj kriptotržišta u pojedinim segmentima, što ćemo tek vidjeti nakon određenog vremenskog perioda.
EU je MiCA uredbom pokušala da napravi jedan sveobuhvatni zakonski okvir, što nažalost nije u potpunosti uspjela. Smatram da se trebalo ići s mnogo širim zakonskim okvirom koji je trebao sva prava koja vlasnik imovine ima u stvarnom svijetu izjednačiti s pravima u digitalnom svijetu, nešto slično kao što je to uradio Lihtenštajn sa svojim "blockchain zakonom" i "token ekonomijom", čime bi zakon postao imun na brzi tehnološki razvoj i na problem brzog zastarijevanja.
Depositphotos
Uticaj MiCA na regiju veliki
Uzmemo li činjenice da je naše pravo, kontinentalno pravo, da je naša ekonomija naslonjena na ekonomski prostor EU, da su Hrvatska i Slovenija u EU, a da Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora, Sjeverna Makedonija i Albanija imaju status kandidata za članstvo u EU, da većina banaka u BiH dolazi iz EU, može se zaključiti da je sasvim izvjesno da će MiCA imati velike refleksije na BiH i zemlje u regiji.
Hrvatska i Slovenija su članice EU i ona će u drugoj polovini 2024. godine, kad i cijela EU, početi primjenu MiCA propisa.
MiCA bi trebalo da ubrza i proces prihvatanja kriptotržišta kao jedne realnosti koja se dugo ignoriše u Bosni i Hercegovini, prije svega u Federaciji Bosne i Hercegovine, dok bi u Republici Srpskoj, koja već ima AML regulativu po uzoru na pojedine članice EU kao što su Slovenija i Hrvatska, trebalo da donese dodatno unapređenje i jednu sveobuhvatnu regulativu po uzoru na MiCA uredbu.
Više: Regulacija kriptovaluta u regiji i šta nas čeka
Slična situacija je i u Sjevernoj Makedoniji, dok je Crna Gora u procesu donošenja zakonske regulative. Stav Centralne banke Crne Gore je da prijedlog zakona o blokčejn tehnologiji i kriptoimovini Ministarstva finanansija i socijalnog staranja Vlade treba da prati EU regulativu, posebno Uredbu Evropskog parlamenta i Vijeća o tržištima kriptoimovine, odnosno EU Markets in Crypto-Assets Act (MiCA).
Uzmemo li u obzir i skorašnju najavu da Centralna banka Crne Gore s Rippleom pokreće nacionalnu digitalnu valutu (CBDC), te postojanje Direktorata za blokčejn i kriptovalute pri Ministarstvu finansija, možemo slobodno zaključiti da će na Crnu Goru MiCA možda imati i najveći uticaj od svih zemalja u regionu i da bi Crna Gora mogla veoma brzo postati "Crypto Fiendly" zemlja s velikim brojem stranih investitora iz kriptoindustrije.
Zanimljivo je da je Srbija jedna od prvih zemalja u svijetu koja je regulisala oblast kriptoimovine na jedan sveobuhvatniji način posebnim zakonom "lex specialis" pod nazivom "Zakon o digitalnoj imovini" upravo po uzoru na MiCA uredbu. Tako da na Srbiju MiCA neće imati toliki uticaj kao na ostale zemlje regije.
Uticaj MiCA na globalno tržište bi trebao biti jako veliki i pozitivan. Predviđanja su da bi MiCA za kriptotržišta trebala da postane kao što je GDPR za privatnost, jedan standard koji bi većina zemalja, koje ne zabranjuju kriptoimovinu, trebalo da podrži i usvoji.
Boris Majstorović je izvršni direktor i rukovodilac sektora informaciono-tehničke podrške i razvoja u kompaniji Digital Assets Management Banjaluka, koja je osnivač prve kripto berze i kripto mjenjačnice u BiH - Balkan Crypto Exchange (BCX).
Sadržaj, stavovi i mišljenja iznijeti u komentarima objavljenim na Bloomberg Adriji pripadaju autoru i ne predstavljaju nužno stavove uredništva Bloomberg Adrije.
.webp){kind=icon}
