.webp){kind=icon}
Evropska centralna banka će u junu krenuti stabilnim, ali postepenim putem smanjenja kamatnih stopa koje će trajati najmanje do kraja sljedeće godine, kažu ekonomisti koje je anketirao Bloomberg.
Ispitanici očekuju smanjenje kamatne stope za četvrtinu poena - koja je trenutno na rekordnih četiri odsto - na sastanku koji će se održati nakon sastanka 11. aprila. Trebalo bi da se stopa spušta jednom u kvartalu i da na kraju iznosi 2,25 odsto u aprilu 2025.
Čini se da su se zvaničnici gotovo složili da je juni mjesec za početak smanjenja stope. Sljedeće smanjenje je manje jasno, a predsjednica Christine Lagarde insistira da će to biti striktno vođeno ekonomskim učinkom. Drugi zvaničnici već planiraju kurs stopa.
"Pošto se čini da je već odlučeno da će se početak smanjenja kamatnih stopa desiti u bliskoj budućnosti, pažnja će se sada prebaciti na ono što određuje brzinu monetarnog popuštanja", rekao je Kristian Toedtmann, ekonomista Dekabanka. "Članovi ECB izgleda nemaju zajedničko razumijevanje koliko toga zavisi od podataka."
Rizici s kojima se suočava evrozona. Najveći broj ispitanika ističe geopolitiku i američke izbore/Bloomberg
Guverner grčke centralne banke Yannis Stournaras tvrdio je prošlog mjeseca da bi dva smanjenja stope prije ljeta i četiri ukupno ove godine bila "razumna" s obzirom na izglede. Njegov austrijski kolega Robert Holzmann, koji se dugo zalagao za to da se 2024. uopšte ne pomjera stopa, rekao je ove nedjelje da nema primjedbu na početno smanjenje u junu - ali samo ako ekonomija to dozvoli.
Neki pozitivni znaci su se nedavno pojavili, što nagovještava da ekonomija raste nakon što je evrozona od 20 zemalja samo za dlaku izbjegla recesiju u drugoj polovini prošle godine. Poslovno povjerenje se takođe poboljšava.
"Izazov za ECB biće da ne zvuči previše optimistično", rekao je Carsten Brzeski, šef makroekonomije u ING-ju. "Umjesto toga, moraće da objasni da smanjenje kamatne stope u junu neće biti toliko rezultat toga što ECB želi da podrži ekonomiju, već znak da oni jednostavno mogu donekle normalizovati restriktivni stav monetarne politike."
To je moguće jer je inflacija usporila brže nego što se očekivalo u martu, a očekivanja potrošača o budućem rastu su takođe smanjena, što sugeriše da je ECB na pravom putu - ako ne i ispred toga - u svojim pokušajima da dostigne inflaciju ispod dva odsto sljedeće godine.
Šta Bloomberg Economics kaže...
"Predviđamo smanjenje od 25 baznih poena u junu, septembru, oktobru i decembru, ostavljajući depozitnu stopu na tri odsto do kraja godine. Mislimo da će inflacija ispod ciljane i sve manji pritisci na domaće troškove dovesti do bržeg popuštanja nakon pauze u julu", rekao je David Powell, viši ekonomista za evrozonu.
Većina ekonomista u anketi smatra da su najnovije projekcije ECB - o rastu i inflaciji - uglavnom uravnotežene, iako otprilike jedna trećina misli da su oni 2025. i 2026. godine previše optimistični.
Predviđanja ECB za mart su: previše optimistična/uravnotežena/previše pesimistična/Bloomberg
"ECB bi trebalo da bude otvorena za smanjenje kamatnih stopa već u junu ove godine, ali istovremeno signalizira finansijskim tržištima da su pretjerano agresivna očekivanja o smanjenju kamatnih stopa neopravdana i kontraproduktivna", rekao je Dennis Shen, viši direktor Scope Ratingsa, ističući rizik prijevremenog popuštanja finansijskih uslova.
Tržišta trenutno procjenjuju 90 baznih poena ublažavanja ove godine, u poređenju sa oko 70 baznih poena za Federalne rezerve. Taj jaz je ponovo pokrenuo debatu staru koliko i sama ECB – da li Evropa može da zacrta sopstveni politički kurs ili će na kraju biti prinuđena da slijedi SAD.
Samo četvrtina ispitanika kaže da je uvjerena da odluke Feda uopšte neće uticati na kurs ECB, u poređenju sa 36 odsto koji kažu da ne bi trebalo.
Ono što je istina je da jedan od najvećih ekonomskih rizika za evrozonu potiče iz SAD-a u obliku predsjedničkih izbora. Ekonomisti su na sličan način zabrinuti zbog globalnih geopolitičkih tenzija i inflatornih pritisaka.
