Industrijska proizvodnja u evrozoni pala je u oktobru više od očekivanog, što bi mogao biti znak recesije. Sezonski prilagođena industrijska proizvodnja smanjena je za 0,7 odsto u evrozoni i za 0,5 odsto u Evropskoj uniji (EU) u odnosu na septembar 2023. godine, prema procenama Eurostata objavljenim u srijedu.
Nivo industrijske proizvodnje u evrozoni najniži je od 2020. godine, dok je mjesečni pad veći i od 0,3 odsto, koliko je bilo očekivanje ekonomista koje je anketirao Bloomberg.
Industrijska proizvodnje u evrozoni najniža je od 2020. godine | Bloomberg
U poređenju s oktobrom 2022. godine, industrijska proizvodnja smanjena je za 6,6 odsto u evrozoni i za 5,5 odsto u EU.
U evrozoni je proizvodnja kapitalnih dobara u oktobru na mjesečnom nivou smanjena za 1,4 odsto, potrošnih netrajnih dobara za 0,6 odsto, dok je proizvodnja trajnih potrošnih dobara porasla za 0,2 odsto, a energije za 1,1 odsto.
U EU je proizvodnja kapitalnih dobara smanjena za 0,9 odsto, potrošnih netrajnih dobara za 0,5 odsto, dok je proizvodnja trajnih potrošnih dobara porasla za 0,3 odsto, a energije za 2,2 odsto.
Najveći mjesečni pad industrijske proizvodnje, za sedam odsto, zabilježen je u Irskoj. Slijede Malta s padom od 2,5 odsto i Holandija s padom od 2,1 odsto.
Svih pet najvećih evropskih privreda zabilježilo je mjesečne padove u proizvodnji.
Eurostat
Najveći oktobarski rast zabilježen je u Grčkoj šest odsto, u Portugalu 3,8 odsto, dok je u Češkoj 2,9 odsto.
U evrozoni je u oktobru proizvodnja kapitalnih dobara smanjena za 9,7 odsto na godišnjem nivou. Proizvodnja netrajnih potrošnih dobara pala je za 7,8 odsto, trajnih potrošnih dobara za 6,2 odsto, a energije za 0,5 odsto.
Na nivou cijele EU, godišnji pad industrijske proizvodnje nešto je manje izražen. Na godišnjem nivou je proizvodnja kapitalnih dobara smanjena za osam odsto, trajnih potrošnih dobara za sedam odsto, a netrajnih potrošnih dobara za 5,2 odsto, dok je proizvodnja energije porasla za 0,3 odsto.
Industrijska proizvodnja u listopadu u EU-u | Eurostat
Najveći godišnji padovi zabilježeni su u Irskoj, od 34 odsto, u Estoniji 12,2 odsto, kao i u Norveškoj 11,1 odsto. Najveći rast zabilježen je u Grčkoj 10,8 odsto, u Danskoj 6,9 odsto, kao i u Slovačkoj 4,4 odsto.
.webp){kind=icon}
