Air Serbia je pomoću velike tražnje u prethodnom periodu uspjela da ostvari profitabilnost, kako u smislu operativnog rezultata, tako i kada gledamo neto rezultat, rekao je u ekskluzivnom intervjuu za Bloomberg Adriju generalni direktor nacionalnog avioprevoznika.
Osim toga, Marek je govorio o planovima za daljnju nabavku aviona (i novim širokotrupnim avionima), širenju ponude, kada smatra da bi bilo prihvatljivo da Air Serbia kupi avion (trenutna flota se nabavlja lizingom, kao što je često u industriji), kao i o tome kako vidi izazove koje donosi veliki broj odgođenih letova na cijelom kontinentu.
Uspješnu 2022. godinu i prvi kvartal 2023. godine Marek objašnjava strategijom širenja, uz komentar u njegovoj kancelariji uoči intervjua da Air Serbia pokazuje znatno bolje rezultate od nekih drugih kompanija, ali i uz napomenu da će ovo ljeto biti izazovno zbog mnogih štrajkova.
- Pošto posmatramo širenje beogradskog aerodroma, kako mislite da će se Air Serbia nositi s konkurencijom iz Beča, Atine ili čak Rima?
Želimo da budemo lider, ne samo na tržištu bivše Jugoslavije već i na onome što nazivamo šire balkansko tržište. Najveći dio naše tražnje će uvijek biti u službi srpskog tržišta, ali želimo da se pozicioniramo tako da pružamo adekvatnu uslugu i u regionu.
Beogradski aerodrom je naša baza i imamo skoro 50 odsto učešća u letovima na aerodromu, a i plan da taj broj raste u budućnosti. Pažljivo pratimo infrastrukturne radove na beogradskom aerodromu, sada smo pomjerili i ček-in u novi dio, ali još uvijek je prilaz aerodromu malo komplikovan. Pravimo i premium ček-in tamo, što će biti novo u ponudi, ali još uvijek je dosta toga u fazi razvoja.
Depositphotos
- Kada govorimo o daljnjem razvoju samog nacionalnog avioprevoznika, da li očekujete povećanje broja letova ka dalekim destinacijama?
Let za New York je postao profitabilan još za vrijeme covida i to nas je i podstaklo da uvedemo drugi let te vrste, a kada ustanovite taj drugi, lakše dolaze treći, četvrti i peti…
Prošle godine u decembru smo uspješno pokrenuli let za Tjanđin u Kini, koji je takođe profitabilan od prvog dana i nastavićemo da razvijamo linije u Kini – mada dobijanje pristupa tržištu u području Velikog zaliva Guangdung-Hongkong-Makao može potrajati zbog dobijanja dozvola.
Već smo ranije spominjali da planiramo i daljnja širenja u Sjevernoj Americi. Trenutno razmatramo Miami i Toronto. Chicago otvaramo sljedećeg mjeseca, a prvi let iz Amerike ka Srbiji je već rasprodat. Razvoj linija zasada ide veoma dobro i to nam ukazuje na to da tako treba i da nastavimo.
- Šta možete da nam kažete o najavljenom trećem širokotrupnom avionu? Kada će stići, hoće li problemi u industriji odužiti njegov dolazak?
Prošle godine smo odlučili da dodamo drugi širokotrupni avion. Na njemu se nalazi Mihailo Pupin, a na prethodnom je Nikola Tesla. Radimo na trećem, ali ne mogu da vam kažem ko će biti na njemu.
Ima dosta problema i ovo je na neki način volatilno tržište. Poslije covida došla je velika tražnja, a dosta aviona je izašlo s tržišta, i onda pošto su svi razmislili o svojim apetitima, avioni su se vratili na tržište. Imamo nekoliko aviona koji dolaze u obzir, ali najveći problemi sada su termini za održavanje, termini za farbanje… Mnogo je problema u lancu snabdijevanja tako da nešto što ste ranije čekali nedjeljama, sada čekate mjesecima. Teško je reći kada će avion stići. Postoje šanse da će biti ranije nego što pretpostavljamo, a postoji šansa da će možda biti u četvrtom kvartalu. Radimo naporno na tome da nabavimo i treći, a ubrzo poslije toga i četvrti (širokotrupni avion).
- Da li su oni namijenjeni za daleke destinacije ili i za kraće?
Očigledno, nabavljamo te avione da bismo razvijali daleke destinacije. Nije najbolje koristiti ih na linijama za uskotrupne avione jer je cilj da budemo profitabilni i da poslujemo održivo, tj. da maksimalno iskoristimo letjelicu. Koristićemo ih za daleke destinacije, ali kada imamo prostora da ih koristimo u Evropi, uradićemo to – zasada smo to uspješno radili na letovima za Cirih, Istanbul i Barselonu.
- Kakvi su planovi za nabavku širokotrupnih aviona u narednih pet ili 10 godina?
Veoma smo agilni što se tiče prilika na tržištu, a tržište je i dalje ekstremno dinamično i volatilno. Ono što vam ja sada kažem, za šest mjeseci uopšte ne mora da važi, a možda i ranije.
Sve vrijeme smo ciljali na pet širokotrupnih aviona, ali kada vidimo kako je odličan odziv na letove za Chicago i za Kinu, možda je moguće za 10 godina da imamo i osam aviona.
- Kada gledamo industriju uopšteno u kratkom roku, vidimo probleme s proizvodnjom aviona i štrajkove zbog kojih se otkazuju letovi. Da li ovakva situacija predstavlja rizik za Air Serbiju?
Ja to ne bih nazvao rizikom, već izazovima. Naš tim je tu da prebrodi izazove i da osigura da putnici budu prevezeni od tačke A do tačke B. S druge strane, ne živimo u zatvorenom ekosistemu, dio smo veoma dugačkog lanca snabdijevanja i zavisimo od mnogih partnera koji su u mnogim slučajevima monopolisti.
Prošli smo sada kroz prvi kvartal, gdje je tipično tražnja manja, ali nije bilo skoro nijedne nedjelje u kojoj nije bilo problema na evropskom tržištu – tu su bili štrajkovi, zahtjevi za smanjenje broja putnika na letovima ili otkazivanje letova od nekih aerodroma jer nemaju dovoljno zaposlenih. Situacija je slična onoj koju smo vidjeli prošlog ljeta. Možete biti savršeno pripremljeni, ali morate da radite u okruženju u kojem možda neko u lancu snabdijevanja nije pripremljen i to će i na vas uticati.
Depositphotos
- Kako smo došli do ovog problema? Šta to nije urađeno u industriji pa smo došli do toga da ove godine imamo isti problem kao prošle godine?
Avijacija je oduvijek rigidna i zatvorena je. Uvijek je vođena ponudom i tražnjom i godinama je postojao balans. Bilo kakva kriza zato ima veliki uticaj i to je vrijeme kada se tržište adaptira. Problemi za vrijeme covida, zatvaranje granica, otvaranje granica, zatvaranje opet, bili su previše česti i bili su prevelikog obima. U tom rigidnom okruženju, industrija nije uspjela da se snađe.
Mi smo pokušali da budemo fleksibilni i da brzo reagujemo na promjene i uspjeli smo da upravljamo situacijom. U mnogim slučajevima u lancu snabdijevanja, čak i kada nađete ljude, obuka traje nedjeljama ili mjesecima i to je prošle godine bio slučaj s osobljem obezbjeđenja na evropskim aerodromima i nosačima prtljaga. U našem slučaju, nemamo takve probleme: npr. tražimo 140-150 kabinskog osoblja za ljeto, što je dupliranje broja kabinskog osoblja i što bi neko vidio kao izazov. Međutim, mi smo imali više od 800 veoma kvalitetnih prijava i zaposlili smo 140 osoba veoma brzo.
Bloomberg
Od otvaranja konkursa za kol-centar u Nišu do zapošljavanja i treninga prošlo je mjesec i po dana, što je ekstremno brzo. Imamo 60 novih kolega koji su nam se pridružili u Nišu.
Kao nacionalna aviokompanija i dalje smo primamljiv poslodavac, ljudi vole da dođu i započnu svoju karijeru ovdje i radimo na tome da im omogućimo daljnji razvoj u budućnosti.
- Kako gledate na obuku osoblja u smislu iznajmljivanja novih aviona? Koliko vam je važno da je posada već obučena za određeni avion?
Ne radi se samo o obuci kada govorimo o lizingu aviona. Mnogo je kompleksnije pitanje.
Trenutno radimo na povećanju flote. Povećavamo broj ATR-ova koje koristimo na regionalnim rutama, flotu Airbusovih aviona i širokotrupnih aviona. Dodali smo osam aviona prošle godine, a mnoge smo zamijenili. Prošlu godinu smo počeli sa 15 aviona, a završili sa 21. Potpuno smo izbacili iz upotrebe ATR 72-500 i ATR 72-200. U pitanju je velika transformacija za aviokompaniju naše veličine, koja je dovela do profitabilnosti prošle godine i nastavljamo tim putem.
- Postoji li šansa da će Air Serbia u skorije vrijeme kupiti avion?
To je veoma nezgodno pitanje. Naš cilj je transformacija kompanije i osiguravanje profitabilnosti, što su uradili 2022. Sada je cilj da nastavimo putem profitabilnosti i da tražimo dugoročnu održivost. Kupovina aviona možda izgleda interesantno, ali trenutno nije na našem radaru, jer i dalje možemo da iskoristimo volatilno tržište na kojem se pojavljuju veoma dobre ponude. Trenutno tražimo dva A321, potencijalno da nam se pridruže na ljeto. Kupovina aviona nije za našu veličinu kompanije.
Treba da dođemo do 30-35 aviona u floti da bismo razmišljali o takvim opcijama. Trenutno nam je bolje da tražimo avione srednjih godina.
- Da li ste zadovoljni finansijskom situacijom u kompaniji? Kako Air Serbia planira da finansira svoje širenje u budućnosti? Da li ste razmišljali o korporativnim obveznicama, kreditima ili čak strateškom partneru?
Nikada ne treba da budete zadovoljni. Ako želite da postignete vrhunske rezultate, morate sebi zadati i visoke ciljeve. Mi smo zadovoljni rezultatom iz 2022. godine jer smo od jula u svakom mjesecu imali rekordan broj putnika, čak veći od onog iz 2019. godine.
Otvorili smo mnoge linije, posebno one koje služe za odmore i dijasporu i ta brza reakcija nas je dovela do profita, tj. prvog profita poslije covida, koji je iznosio 21 milion. Ono što je nama posebno bitno jeste da smo nastavili tim putem i u prvom kvartalu ove godine. Imali smo više od 650.000 putnika u prvom kvartalu, imali smo prosječnu popunjenost putničke kabine od 71,75 odsto, što je više od 70 odsto, koliko je uglavnom potrebno prevoznicima s dugom tradicijom poput nas da budu iznad crte.
Čak smo profitabilni i u prvom kvartalu prvi put.
Veoma je dugačka sezona i ponosni smo na to jer pokazuje da je naša strategija fokusiranja na nove linije, linije za odmor i dijasporu i linije koje omogućavaju bolju povezanost bila dobra odluka. Prilično sam optimističan što se budućnosti tiče.
.webp){kind=icon}
