MKD PRO FIN lider po dobiti i kreditima, PRODEST najbrže raste

Mikrokreditna društva koja aktivno emituju obveznice na Banjalučkoj berzi zaključila su prvo polugodište 2026. godine uz snažan rast kreditnog portfolija i neto dobiti, dok je kvalitet plasmana ostao na visokom nivou. Po veličini kreditnog portfolija i ostvarenoj dobiti prednjači MKD PRO FIN, dok je najveći rast kreditne aktivnosti zabilježio MKD PRODEST.

Jedini izuzetak je Prvo penzionersko MKD, koje bilježi pad kreditnog portfolija i dobiti.

Među analiziranim mikrokreditnim društvima najveći kreditni portfolio ima MKD PRO FIN, koji je na kraju posmatranog perioda iznosio 67,8 miliona KM. Slijedi MKD CREDIS, zatim MKD TAURUS i Prvo penzionersko MKD.

Posmatrano prema stopi rasta kreditnog portfolija, najveći rast ostvario je MKD PRODEST od 82,49 odsto. Slijede MKD PRO FIN i MKD CREDIS. Jedino je Prvo penzionersko MKD zabilježilo pad kreditnog portfolija od 1,53 odsto.

Najveću neto dobit ostvario je MKD PRO FIN u iznosu od 2,9 miliona KM, ispred MKD CREDIS-a sa 1,3 miliona KM. Slijedi Prvo penzionersko MKD sa 624,5 hiljada KM, dok ostala društva bilježe pojedinačnu dobit manju od 400 hiljada KM.

Kada je riječ o rastu neto dobiti, prednjači MKD PRO FIN sa povećanjem od 92,26 odsto, zatim MKD PRODEST sa 85,20 odsto, MKD CREDIS sa 41,84 odsto, MKD PRIVREDNIK sa 38,55 odsto. Prvo penzionersko MKD zabilježilo je pad neto dobiti, i to za 9,63 odsto.

Prema udjelu nekvalitetnih kredita (NPL), najniži nivo imao je MKD PRODEST sa 0,30 odsto, zatim Prvo penzionersko MKD sa 0,40 odsto, MKD PRIVREDNIK sa 2,44 odsto i MKD PRO FIN sa 3,14 odsto.

Kecman: Mikrokreditna društva nastavila da koriste tržište kapitala kao izvor finansiranja

Direktor Advantis Brokera Branko Kecman kaže za Bloomberg Adriju da je kvalitet kreditnog portfolija posmatranih mikrokreditnih društava ostao na visokom nivou, pri čemu su MKD PRODEST i Prvo penzionersko MKD zadržali najniži nivo nekvalitetnih kredita (NPL), sa pokazateljem od 0,3 odsto odnosno 0,4 odsto.

"Mikrokreditna društva nastavila su koristiti tržište kapitala kao izvor finansiranja. Tokom prve polovine 2026. godine realizovane su nove emisije obveznica, kroz koje su društva obezbijedila dodatna sredstva za finansiranje kreditne aktivnosti", ističe Kecman.

Promo/Branko Kecman

 

Analiza: Mikrokreditna društva rastu brže od banaka

Aktiva mikrokreditnog sektora u BiH prvi put je prešla dvije milijarde konvertibilnih maraka, naveli su u maju u Analitičkom timu Bloomberg Adrije.

Mikrokreditne institucije u BiH pružaju izvor finansiranja za one koji nemaju pristup tradicionalnim bankama ili jednostavno ne žele otići u banku. Takvi klijenti, što fizička lica, što mali biznisi, u pravilu su rizičnija grupa, te su samim tim zajmovi mikrokreditnih institucija i skuplji nego zajmovi komercijalnih banaka.

"Usprkos tome što na nivou ukupnog finansijskog sistema mikrokreditna društva u BiH čine svega 3,7 odsto ukupne imovine, bilježe značajan rast. U posljednjih pet godina imovina mikrokreditnih društava, što su u pravilu plasirani krediti, porasla je za čak 73 odsto, te dosegla nivo od 2,01 milijarde konvertibilnih maraka. U istom razdoblju imovina banaka narasla je 41 odsto, što jasno ukazuje na sve veću potražnju za uslugama mikrokreditnih institucija i to uprkos znatno višim kamatnim stopama koje nude", navela je Mersiha Ruvić, analitičarka makroekonomije i trzišta kapitala.

Iz investitorske perspektive, mikrokreditna društva u BiH predstavljaju privlačan, izuzetno isplativ segment. Povrat na kapital (ROE) u Republici Srpskoj iznosi impresivnih 29,6 odsto, dok je u Federaciji BiH znatno skromniji, 5,7 odsto. Kada ove brojke stavimo u kontekst da prosječni povrat na kapital u bankarskom sektoru iznosi oko 13 odsto u Federaciji (podaci za 12/2025) i oko 17 odsto u RS (podaci za 12/2024), onda je težina ROE za mikrokreditna društva u Republici Srpskoj još veća, navedeno je u analizi.

Cijelu analizu Analitičkog tima Bloomberg Adrije možete pročitati u rubrici Expert/Analize.