.webp){kind=icon}
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) zadržala je prognozu privrednog rasta Srbije na 3,3 posto za ovu godinu. Za 2023. procenjuje se rast od 4,0 procenta, navodi se u majskom izveštaju o ekonomskim izgledima regiona.
"Posle veoma snažnog ekonomskog učinka u 2021. godini, očekuje se da će privreda nastaviti da raste, iako smanjenom stopom, u 2022. BDP je porastao za procenjenih 7,4 odsto u 2021. godini, nadmašujući očekivanja", piše u dokumentu objavljenom na stranici ove institucije.
Rast odražava ekspanziju izvoza i industrije, na šta je uticao oporavak u Evropskoj uniji, glavnom trgovinskom partneru Srbije, zatim snažnu potrošnju domaćinstava podstaknutu zaostalom tražnjom nakon kovida, kao i značajne javne investicije.
Svetska banka: Očekuje se niži rast Srbije, mogući izdaci za preduzeća
"Izvoz robe u prva dva mjeseca 2022. je nominalno porastao za 28 posto međugodišnje, uglavnom zahvaljujući rudarskom sektoru - izvozu metala. Uvoz je, međutim, u istom periodu porastao za 52 procenta na godišnjem nivou, odražavajući mnogo veće cijene energije. Inflacija je u martu 2022. porasla na 9,1 odsto na godišnjem nivou, prvenstveno zbog rasta cijena energije i hrane, što je navelo Narodnu banku Srbije da poveća referentnu stopu za 50 baznih poena na 1,5 posto u aprilu. Vlada je krajem 2021. uvela ograničenje cijena osnovnih životnih namirnica", navodi se u izveštaju.
Kada je u pitanju trgovina, EBRD ocenjuje da Srbija ima najveću izloženost Rusiji od svih zemalja Zapadnog Balkana, pri čemu se roba koja se uvozi iz Rusije uglavnom odnosi na fosilna goriva (sav uvoz gasa dolazi iz Rusije), dok je izvoz raznovrsniji (oko pet posto ukupnog izvoza ide u Rusiju).
"Vlasti su uvele privremenu gornju granicu cijena goriva i smanjile akcize i izvozne kvote na osnovne poljoprivredne proizvode kako bi zaštitile privredu. Izvoz pšenice i kukuruza u određene zemlje u okruženju, uključujući Albaniju i Severnu Makedoniju, ipak je odobren uprkos opštoj zabrani", podseća se u dokumentu.
Kao ključni negativni rizici izdvajaju se rast inflacije, povećana neizvjesnost zbog geopolitičkih kretanja i potencijalno veće usporavanje rasta na glavnim izvoznim tržištima Srbije u Evropi.
