Evropski program dobijanja državljanstva putem investicija i dalje je vrlo živ uprkos pozivima širom političkog spektra da se okonča.
Tako je broj takozvanih 'zlatnih viza' posljednjih mjeseci u Grčkoj i Portugalu u porastu, a potražnja je u Italiji i Španiji dosegla rekordan nivo.
Te zlatne vize omogućuju bogatim strancima da dobije dozvolu boravka u Evropskoj uniji (EU), a kasnije to otvara put ka državljanstvu, i to putem investiranja u lokalne nekretnine ili finansijsku imovinu. Takve vize nemaju puno uslova i neki programi čak ne traže da se u dotičnoj zemlji provede duže od jedne nedjelje godišnje.
Između 2011. i 2019. godine više od 132 hiljade osoba je dobilo državljanstvo na taj način, a politički se bumerang sastojao u tome što se takva povlastica povezivala s rastom cijena nekretnina i nedovoljno strogom regulativom.
Evropski parlamentarci i Evropska komisija zatražili su od članica EU da ukinu mogućnost zlatnih viza, a Irska je to već učinila, kao i Ujedinjeno Kraljevstvo, koje više nije članica.
Ruska invazija na Ukrajinu je dodatno podstakla potrebu nadzora nad procesom jer su zlatne vize, kako je to opisala evroparlamentarka iz Belgije Saskia Bricmont, "potencijalan način kako oligarsi, kriminalci i korumpirani političari mogu kupiti put u Evropu i oprati novac, imidž i identitet".
Pritisci za ukidanje ili otežavanje programa su jačali. Portugalski premijer je u februaru objavio kraj takve mogućnosti, rekavši da ništa ne opravdava poseban tretman.
Grčka je povećala investicioni prag za dobijanje zlatne vize na 500 sa 250 hiljada evra u pojedinim dijelovima zemlje.
Vodeće evropske zemlje koje ove godine dodeljuju zlatne vize
Crna Gora, koja nije članica, već kandidat za članstvo, najavila je ukidanje viza za investicije, a Španije razmatra da podigne prag za investiciju na miliona evra sa 500 hiljada evra ili da potpuno ukine zlatne vize.
Uprkos svemu tome, malo je pokazatelja koji potvrđuju da je do zlatnih viza sve teže doći.
"Nismo primjetili bitne promjene u težini dobijanja viza", kazala je Patricia Casaburi koja je direktorka u savjetodavnoj kompaniji za useljavanje Global Citizen Solutions.
Zlatne su vize, uvedene nakon finansijske krize 2008. godine kako bi se privukao strani kapital, postale posebno atraktivne tokom pandemije kada su Amerikanci tražili alternative i išli u Evropu.
Uprkos retorici širom Evrope, propisi za ograničavanje zlatnih viza nisu ni izbliza pratili riječi. Portugal jeste ukinuo mogućnost za vize temeljem investiranja u nekretnine, ali ostavio je mogućnost da se dobije dozvola boravka investiranjem najmanje 500 hiljada evra u lokalne kompanije ili fondove koji nisu povezani s tržištem nekretnina. Holandija i dalje prihvata prijave uprkos obavezivanju da će ukinuti mogućnost zlatnih viza. Crna Gora takođe.
Kipar je ponešto promijenio regulatorni okvir, pa sada zlatnu vizu više ne mogu dobiti članovi porodice investitora, ali ostalo je isto. Bugarska je ponovno uvela mogućnost dobijanja vize nakon što je stvar bila ukinuta prije dvije godine. Malta je odbila promijeniti svoj program. Dizanje nivoa potrebne investicije, kao što je učinila Grčka, ne smatra se nekom posebnom preprekom.
"Za ljude koji imaju između pet i sedam miliona dolara, bogatije milionere, ulaganje od 500 hiljada evra da dobiju boravak je prihvatljivo", kaže Nuri Katz, osnivač savjetodavne kompanije za imigracijska pitanja sa sjedištem u Kanadi Apex Capital Partners.
U državama koje su ukinule svoje programe postoje druge opcije. Iako nema ekvivalenta za zlatne vize, alternative poput viza za digitalne nomade sve su popularnije. Oni zainteresirani za pokretanje posla u Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, Irskoj ili Njemačkoj mogu zatražiti posebnu investicionu vizu koja daje pravo na privremeni boravak i otvara put za onaj stalni. U svakom od ta dva slučaja uslovi su stroži nego kod zlatnih viza. Vize za digitalne nomade zahtijevaju da se u zemlji boravi veći dio godine, a vize za investitore traže podnošenje jasnih poslovnih planova, godišnjih izvještaja, kao i početnu investiciju.
Španija razmišlja podići na milion evra vrednost investicije kao uslov za zlatnu vizu
Neizvjesnost oko budućnosti zlatnih viza bila je pravi dar s neba za kompanije koje nude savjetovanje kod imigracionih pitanja.
Londonska kompanija Get Golden Visa ostvarila je porast upita za portugalske i grčke vize od 127 odsto u prvoj polovini ove godine. Kompanija Henley Partners kaže da je zanimanje na rekordnim nivoima s porastom upita od 125 odsto za Italiju. Global Citizen Solutions navodi rast od 20 odsto kod upita oko portugalske vize.
Raste i broj ljudi koji su već u postupku. Samo u maju broj zlatnih viza dodijeljen u Portugalu iznosio je 180 što je najviše u zadnjih par godina. U Grčkoj taj je broj 412, odnosno rast je 87 odsto u odnosu na godinu ranije.
Španija je prošle godine dodijelila 2.462 zlatne vize, što je rast od 60 odsto u odnosu na 2021. Italija je prošle godine izdala 79 zlatnih viza, uglavnom Rusima, Amerikancima i Britancima. To je gotovo dvostruko više nego 2021. i najviše otkako je italijanski program pokrenut 2018.
"Svaki put kada vlade najave dokidanje programa poraste broj ljudi koji žele ući u zadnji trenutak. To je odlično za biznis", kaže Katz.
Glavni razlog zašto savjetodavne kompanije nisu zabrinute ili nervozne oko nestajanja programa zlatnih viza je naprosto činjenica da je velik novac u igri. U protekloj deceniji države koje imaju te programe primile su u tom kontekstu ukupno 25 milijardi dolara direktnih direktnih ulaganja. Portugal je jedan od onih koji je najbolje prošao sa 6,8 milijardi evra.
"Naše klijente i dalje savjetujemo da traže vizu. Preveliki su da ne bi uspjeli", kaže Peter Franke, imigracijski advokat u Španiji.
Dinamika zlatnih viza posebno je naglašena u južnoj Evropi gde se privrede više oslanjaju na strani kapital. Manje je vjerovatno da će takve zemlje potpuno zatvoriti vrata zlatnim vizama, smatra profesor sa univerziteta Bristol Will Harvey koji se bavi migracijama.
"Vlade žele pokazati da zauzimaju strogo stajalište prema zlatnim vizama, ali one su važne za privrede u poteškoćama pa dosta zemalja u EU ima ambivalentno stajalište", kaže Harvey.
Portugalu je privukao gotovo sedam milijardi evra temeljem zlatnih viza
Ekonomisti kažu da zemljama koje imaju visoki dug i mali rast, a žele postići klimatske ciljeve iz okvira neto nulte emisije ugljeničnih gasova, najviše treba strani kapital. To znači da bi zlatne vize, ako nestanu, morali zamijeniti poreski podsticaji.
U Španiji nerezidenti, slijedom novog zakona iz januara, plaćaju stopu poreza od 24 odsto na dohodak do iznosa od 600 hiljada evra za šest godina, dok domaće stanovništvo u višim prihodovnim razredima ima stopu od 47 odsto.
Ipak, ako nove restrikcije počnu odvraćati ljude od traženja rezidentnosti u EU, Casaburi kaže da su Latinska Amerika i Ujedinjeni Arapski Emirati sa svojim programima dobre alternative.
A za one koji se žele preseliti odmah vize za digitalne nomade u Španiji, Grčkoj, Portugalu i Italiji su raspoložive.
"Puno opcija je još u igri", rekla je Casaburi.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vijest. Ostavite prvi komentar...