Washington mijenja pravila igre, Evropa ostavljena da se sama brani

Dok političari, vojni funkcioneri i stručnjaci Evropske unije sve otvorenije razmatraju u javnosti da li već žive u ratu ili im se tek bliži veliki sukob s Rusijom, evropske prijestonice su krajem prošle nedjelje dobile bar dva geopolitička šamara od svog bezbjednosnog "starijeg" brata s druge strane Atlantika.

Najprije je objavljena nova Strategija nacionalne bezbjednosti SAD-a, u kojoj Evropa više nije sagledana kao bezbjednosno-politički partner u stabilnosti, već kao kontinent u civilizacijskom padu od kojeg Washington zahtijeva da preokrene migracione trendove, obnovi suverene nacionalne države, odustane od regulatornih ovlašćenja i preuzme punu odgovornost za sopstvenu odbranu.

Skoro istovremeno novinska agencija Reuters je objavila ekskluzivno otkriće da je administracija predsjednika SAD-a Donalda Trumpa poručila evropskim diplomatama u Washingtonu da SAD očekuje od Evrope da do 2027. godine preuzme većinu konvencionalnih odbrambenih kapaciteta NATO-a, od obavještajnih kapaciteta do raketnih sistema.

Ova dva geopolitička šamara iznenadila su mnoge u Evropi, a mnoge i uplašila, jer su stigli u trenutku kada su evropski lideri, poput francuskog predsjednika Emmanuela Macrona i njemačkog kancelara Friedricha Merza, upozoravali ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog da postoji mogućnost da ih SAD izda u mirovnim pregovorima s Rusijom.

Bloomberg

Štaviše, strah i da će EU biti izdana pojačalo je to što lideri EU još nisu uspjeli da pronađu konsenzus oko toga kako da za finansiranje Ukrajine uzmu ruske milijarde evra sa zamrznutih računa u evropskim finansijskim institucijama, budući da im je u Washingtonu već rečeno da oni planiraju da uzmu tih oko 140 milijardi evra. Uostalom, Trumpova administracija je to već uvrstila u svoj prijedlog mirovnog plana oko čijeg se konačnog oblika lome koplja između Moskve, Washingtona i Kijeva.

I dok Evropu plaši američko okretanja leđa, naročito kratak rok da evropske članice Sjevernoatlantske alijanse preuzmu odgovornost za sopstvenu odbranu, Rusija ne krije svoje zadovoljstvo ovakvim geopolitičkim obrtom.

Strateški zemljotres

Američka vlada oštro je kritikovala Evropu u svojoj novoj Strategiji nacionalne bezbjednosti, navodeći da EU potkopava političke slobode, suzbija političku opoziciju i suočava se s gubitkom nacionalnih identiteta, postavljajući pitanja o tome da li određene evropske zemlje mogu ostati pouzdani saveznici za SAD. U novoj strategiji iznijeta je i ocjena da Evropi prijeti brisanje iz civilizacije zbog pada nataliteta, masovnih migracija, restrikcije slobode govora, suzbijanja patriotskih snaga.

U strategiji Washington zahtijeva da Evropa preokrene trendove migracije, obnovi suverene nacionalne države, odustane od prekoračenja u regulatornim ovlašćenjima i preuzme punu odgovornost za svoju odbranu. Osim toga, poziva se na okončanje širenja NATO-a, pregovore o brzom okončanju rata u Ukrajini, kao i obnovu strateške stabilnosti s Rusijom kako bi se izbjegao direktan sukob NATO-a i Rusije.

Bloomberg

Amerika zahtijeva od Evrope da s njom uskladi trgovinske politike protiv Kine, dok istovremeno insistira da evropska tržišta budu otvorena za američku robu i tehnologiju, pri čemu očigledno i otvoreno ukazuje na to da su države centralne i istočne Evrope njoj poželjni partneri.

Ovom strategijom SAD se pozicionira kao kulturno i politički korektivna sila za Evropu, otvoreno podržavajući patriotske pokrete i suverenističke stranke kako bi preoblikovale pravac kontinenta. Iako su ove ključne tačke nove američke strategije Evropljani već čuli početkom godine u govoru potpredsjednika SAD-a JD Vancea na Minhenskoj bezbjednosnoj konferenciji, kako ironično ocjenjuju pojedini analitičari, ne bi trebalo nikad potcjenjivati sposobnost Evropljana da budu šokirani Trumpom.

I zaista, mejnstrim političke i intelektualne evropske elite su šokirane ovim "strateškim zemljotresom" jer se, kako ocjenjuje njemački analitičar Wolfgang Munchau, i dalje drže tih ideja o kraju istorije koje su karakterisale zapadno političko razmišljanje između 1990. i 2020. godine. Kako ističe ovaj direktor analitičarske agencije "Eurointelligence", evropski mediji i mnogi njeni intelektualci su tvorevine tog perioda, pri čemu "mrze američki pokret MAGA (Učinimo Ameriku ponovo velikom) i njene evropske mutante, ali ne razumiju zašto se oni dešavaju".

"Uspon Marine Le Pen i Nigela Faragea vide kao rusku zavjeru, koju podržava i potkrepljuje štetna velika tehnološka industrija. Oni stalno upiru prstom i vrište i stalno gube bitke. Potcjenjuju Trumpa - svoju fatalnu grešku", ističe Munchau u autorskom tekstu pod naslovom "Kako je Trump pokorio Evropu" za britanski portal "Unherd" te dodaje da je nova američka strategija "možda odvratna dok pokušava da izgradi novi nacionalizam, ali je to spoljnopolitička izjava koju treba shvatiti ozbiljno" te da je slična upozorenja Trump uputio i po pitanju ekonomske politike, koje Evropljani nisu shvatili ozbiljno.

Munchau ukazuje na to da nova strategija vaskrsava Monroeovu doktrinu iz 1823. godine, iako postoje kontradikcije, budući da je doktrina navodila da SAD neće tolerisati miješanje svojih bivših kolonijalnih sila u svoje unutrašnje poslove i da se isto tako neće miješati u politiku drugih zemalja, a Trumpova strategija eksplicitno zagovara miješanje u politiku drugih.

"Trump, kao i Monroe, vidi strane zemlje kao transakcione poslovne partnere ili konkurente, ili oboje. Ali došlo je do premještanja tradicionalnih uloga. Danas se EU smatra konkurentom, a Rusija budućim poslovnim partnerom. Trump je takođe srećan što sklapa dogovore s arapskim liderima, uključujući Ahmeda al Sharaa, sirijskog predsjednika i bivšeg člana Al Kaide", ističe on i dodaje da nije ni čudo što je spoljnopolitička ekipa stare škole zbunjena.

Musk u borbi protiv EU

Veliki zaokret u višedecenijskoj spoljnoj i bezbjednosnoj politici Washingtona, posebno u transatlantskim odnosima, briselski zvaničnici nastoje da prihvate optimistično.

"Mnogo je kritika na naš račun, ali su neke istinite. Evropa je potcjenjivala svoju snagu u odnosu prema Rusiji i mislim da bi trebalo da imamo veće samopouzdanje. Amerika je i dalje naš najveći saveznik, što piše i u dokumentu", izjavila je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbjednost Kaja Kallas na Doha Forumu u Kataru. "U interesu je Sjedinjenih Država da Evropa opstane i da se držimo zajedno."

Bloomberg

I njemački šef diplomatije Johann Wadephul istakao je da SAD "jeste i ostaće njihov najvažniji saveznik u alijansi".

"NATO je osnovan na zajedničkim vrijednostima, što znači da možemo razgovarati i o drugim temama, ali smatram da pitanje slobode govora ili organizacije naših društava, kao i ovdje u Njemačkoj, ne spada u tu kategoriju. Ne treba niko da nam daje savjete o tim pitanjima, ona su regulisana našim Ustavom", izjavio je njemački ministar spoljnih poslova.

Međutim, transatlantske tenzije su dodatno porasle pošto je EU kaznila društvenu mrežu X sa 120 miliona evra zbog kršenja obaveza o dostupnosti informacija. Vlasnik mreže Elon Musk pozvao je na ukidanje EU, objavivši 83 komentara o Evropi u prva 24 sata od objavljivanja kazne. I potpredsjednik SAD-a Vance je poručio Briselu da treba da podrži slobodu govora, a ne da napada američke kompanije.

Ipak, nova američka strategija privlači više pažnje evropskih komentatore od kojih neki ovo vide kao "istorijsku prekretnicu" za EU te da je "upozorenje nesumnjivo: svjetla se gase i od sada će na EU biti da garantuje sopstvenu bezbjednost".

"Ovo nema nikakve veze s nedosljednostima koje su karakterisale Trumpovo ponašanje u drugim prilikama, već je dio pažljivo osmišljene strategije za rekonfiguraciju svjetskog poretka", ističe u uvodniku urednički kolegijum španskog lista "El Mundo", dodajući da promjena kursa Washingtona predstavlja "istorijski izazov za Evropu".

Za pojedine evropske komentatore ovo je dokaz da SAD "napušta demokratske vrijednosti" i želi da "sve evropske nacije postanu poput Mađarske", ali geostratezi ukazuju na to da je ovo zapravo dokaz da Evropa više nije centar gravitacije u globalnoj geopolitici te da je prije "tampon zona i igralište koje mora biti stabilizovano kako bi SAD mogao efikasnije da se suprotstavi Kini". Kako ističe geostrateška analitičarka Velina Čakarova, ovo je najjasnija artikulacija američke namjere da Evropa bude "kulturološki evropska, strateški autonomna od Brisela, vojno samostalna, ekonomski povoljna za Sjedinjene Države i geopolitički podređena vašingtonskoj hijerarhiji interesa u novonastajućem svjetskom poretku Drugog hladnog rata". Kako ističe, nova američka strategija se na nekoliko načina usklađuje s okvirom Drugog hladnog rata, koji se vodi između SAD-a i osovine Kina-Rusija.

Bloomberg

"Evropa više nije ravnopravni pol, već podređeni bok u američkom sistemu, a primarni cilj Washingtona je da oslobodi resurse za indo-pacifičku konfrontaciju s Kinom", ističe Čakarova u objavi na društvenoj mreži X i dodaje da nova američka Strategija nacionalne bezbjednosti želi da "neutrališe ruski front diplomatski kako bi izbjegla konfrontaciju na dva fronta".

Moskva zadovoljna 'okretanjem broda'

Za švedsku komentatorku Therese Larsson Hultin američka objava ne bi trebalo da bude iznenađenje, jer je ovaj kurs bio na pomolu još od Minhenske bezbjednosne konferencije. U švedskom listu "Svenska Dagbladet" ona ističe da jedna stvar koja se svakako ističe jeste to da Rusija, stari zakleti neprijatelj SAD-a, nije ni kritikovana niti je opisana kao prijetnja.

Zapravo, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je tokom vikenda dao znak odobrenja iz Moskve, rekavši da su promjene u Trumpovoj strategiji "uglavnom u skladu s našom vizijom". A pohvale su stigle i od bivšeg predsjednika Ruske Federacije Dmitrija Medvedeva, koji je sada zamjenik predsjednika Savjeta bezbjednosti Rusije.

"Novi dokument više liči na pokušaj okretanja ogromnog broda koji je dugo išao po inerciji i napokon odlučio da promijeni kurs. U ažuriranoj strategiji Washington prvi put poslije mnogo godina otvoreno govori o potrebi obnavljanja strateške stabilnosti u Evroaziji i unapređenju odnosa s Rusijom", ističe Medvedev, dodajući da za Rusiju to znači da se otvara prostor za manje-više civilizovanu diplomatiju. "To nisu prijateljski zagrljaji, ali je prilično jasan signal. Sjedinjene Države su spremne da razgovaraju o arhitekturi bezbjednosti, a ne samo da smišljaju beskonačne, a što je najvažnije – besmislene sankcije. Istina, nova ograničenja za rusku naftu znače nastavak dosadašnjeg kursa."

Bloomberg

Da američko okretanja leđa Evropljanima raduje zvaničnu Moskvu, vidjelo se i po tome što su se u Muskovo obrušavanje na EU zbog "gušenja slobode govora" kažnjavanjem platforme X uključili, između ostalih, i Medvedev, kao i Kiril Dmitrijev, glavni operativac Vladimira Putina za pregovore s Trumpovom administracijom i predsjednik Ruskog državnog investicionog fonda.

I dok su ruski najviši zvaničnici "branili" slobodu govora Evropljana, nije moglo da se ne primijeti da oni svojim nalozima na X-u pristupaju preko VPN softvera, jer su X, ali i druge američke društvene platforme, kao što su Facebook, Instagram, FaceTime, Snapchat, WhatsApp i YouTube, u potpunosti blokirani ili dobrim djelom ograničeni za korisnike na teritoriji Rusije. Ruska vlast je uvela ograničenja, pozivajući se na razloge zaštite nacionalne bezbjednosti, borbe protiv lažnih vijesti i opasnosti od terorizma.

NATO prepušten Evropljanima

A da nova američke strategija sadrži i konkretne rokove, otkrila je novinska agencija Reuters, objavivši da su diplomate nekoliko evropskih misija u Washingtonu prošle nedjelje informisane u Pentagonu da SAD želi da Evropa do 2027. godine preuzme većinu konvencionalnih odbrambenih kapaciteta NATO-a od obavještajnih podataka, preko trupa, do nenuklearnih raketa te da nisu zadovoljne koracima koje je Evropa napravila u jačanju svojih odbrambenih kapaciteta od sveobuhvatne ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Pozivajući se na pet izvora upoznatih s diskusijom, Reuters je naveo da su američki zvaničnici rekli svojim kolegama da, ako Evropa ne ispuni zahtjeve u ovom roku, SAD bi mogao da prestane da učestvuje u nekim mehanizmima koordinacije odbrane NATO-a. Nije jasno kako bi SAD mjerio evropski napredak, niti da li je 2027. godina rok koji predstavlja stav Trumpove administracije ili samo stavove nekih zvaničnika Pentagona, budući da u Washingtonu postoje značajna neslaganja oko vojne uloge koju bi SAD trebalo da igra u Evropi.

Bloomberg

Nekoliko evropskih zvaničnika je reklo da rok 2027. nije realan bez obzira na to kako Washington mjeri napredak, jer Evropi treba više od novca i političke volje da zamijeni određene američke vojne kapacitete u tako kratkom roku. Osim toga, pojedini vojni kapaciteti se ne mogu jednostavno kupiti čak i kad se ne bi čekalo na isporuku kao što je s američkim vojnim avionima i raketnim sistemima. Konkretno, u pitanju je prikupljanje obavještajnih podataka, nadzor i izviđanje, koji su se pokazali ključnim za ukrajinske ratne napore i u kojima su na Zapadu američka vojska i obavještajne službe dominantne.

Iako je EU već postavila cilj da kontinent bude spreman za samoodbranu do 2030. godine te da moraju da popune rupe u svojoj protivvazdušnoj odbrani, dronovima, kapacitetima za sajber-ratovanje, municiji i drugim oblastima, analitičari i pojedini zvaničnici priznaju da je čak i taj rok veoma ambiciozan.

Kratkoročno gledano, Evropljani će jednostavno morati da podlegnu provokacijama koje dolaze iz Bijele kuće, smatra komentator švajcarskog lista Tages-Anzeiger Nicolas Richter te da istrajavanje u "laskanju i zlatnim poklonima" Trumpu uz istovremena obećanja o ulaganjima u sopstvenu bezbjednost zahtijeva element samoodricanja.

"Ali to je neophodno, jer trenutno nam je neophodno 80.000 američkih vojnika stacioniranih u Evropi", navodi Richter i dodaje da Evropljani ne bi trebalo ni da tolerišu napade na svoje demokratije niti da okreću leđa EU, jer bi to "samo olakšalo Washingtonu i Moskvi da podijele Evropu".

Što se više klanja pred Trumpovim nogama, to će on više koristiti američku moć da Evropljane podijeli i ponizi, navodi komentator The Sunday Timesa Matthew Syed, ističući da bi svi zapadni političari iz praktičnih razloga trebalo da pretpostave da Trump neće poštovati garancije NATO-a.

"To bi nas konačno moglo natjerati da ozbiljno shvatimo odbranu, da stanemo na sopstvene noge. To je, naravno, veliki izazov za našu zemlju i kontinent. Alternativa je da postanemo žrtve sve nemilosrdnijeg iznuđivanja, ne samo od Trumpa, već i od Vladimira Putina i Xi Jinpinga", navodi Syed i dodaje da bi se moglo reći da su "na neki način to zaslužili".